Račić miruje na pesku, varalica prolazi nekoliko metara dalje, a brancin se drži senke uz zid mola. Takva razlika u položaju često odlučuje da li ćeš uopšte dobiti griz. U obalnom lovu brancina izbor između živog mamca i varalice počinje pitanjem gde se riba trenutno hrani: pri dnu, uz prepreku ili među sitnom ribom pod površinom.
Kako da prepoznaš brancina
Brancin ima izduženo, srebrnasto telo, tamnija sivkasta leđa i svetao trbuh. Prepoznaćeš ga po krupnim ustima, blago isturenoj donjoj vilici i dvema odvojenim leđnim perajima. Prvo leđno peraje ima čvrste bodlje, dok je drugo većinom sastavljeno od mekih žbica. Na gornjem delu škržnog poklopca obično se vidi tamna mrlja.
Iz daljine ga je lako pomešati sa ciplom, naročito kada se po mirnoj vodi vide samo leđa. Kod cipla je glava tuplja, a usta znatno manja. Brancin često zastaje, menja pravac i kratko ubrzava za plenom; cipal se obično kreće mirnije, često u grupi. Ponašanje pomaže, ali oblik glave je pouzdaniji znak.
Traži rubove prelaza: završetak kamenitog dna prema pesku, ivicu podvodne trave, senku mola ili prolaz između stena. Brancin koristi zaklon iz kojeg može kratko da napadne. Privlače ga i ušća sa mešanjem slatke i slane vode, naročito kada ima sitne ribe. Prvi zabačaj napravi pre nego što priđeš samoj ivici.
Kada prilazi obali
U proleće i jesen brancin redovno obilazi plićake bogate hranom. Leti se na prometnoj i bistroj obali često lakše traži u svitanje, pred mrak i noću. Zimi se deo odraslih riba pomera ka dubljoj vodi i mrestilištima, ali brancin ne nestaje iz priobalja; zaštićene uvale i mesta sa dostupnom hranom ostaju zanimljivi.
Tokom dana obrati pažnju na senku i pokrete sitne ribe. Brancin može da uzima račiće uz samo dno, a zatim da potera gavune pod površinom. Zato mamac ne mora uvek da leži na pesku. Ako vidiš rasipanje jata ili kratak udar na površini, probaj i pliću putanju.
Blago uzburkano i pomalo zamućeno more često mu olakšava prilazak obali. Jugo može da napravi takve uslove, dok bura brzo menja temperaturu i izgled plićaka. I plima i oseka utiču na lokalno strujanje, posebno u prolazima, ali na otvorenoj obali pažljivo prati vetar i talase. Pri jačem moru biraj zaklonjeno mesto sa suvim, stabilnim osloncem.
Prirodni mamac uz dno
Prirodni mamac ima smisla kada znaš dobar prolaz i želiš da ga ponudiš ribi koja sporije obilazi teren. Živ mamac traži više pripreme: drži ga u hladu, u morskoj vodi sa dovoljno kiseonika. Ugrejana voda u maloj kanti brzo mu oduzima pokretljivost.
Živi račić je dobar za pliće prelaze i mirnije delove uz kamen; udicu postavi tako da što manje oštetiš telo i ostaviš vrh slobodan.
Mali gavun odgovara mestu na kojem se brancin već hrani sitnom ribom; veličinu udice prilagodi mamcu.
Komad sveže srdele daje mirisni trag i može da posluži kada nemaš živ mamac. Meko meso učvrsti tankim elastičnim koncem za mamce.
Za jednostavan sistem provuci osnovni najlon kroz klizno olovo, zatim dodaj zaštitnu perlu i virblu. Ispod veži predvez dug oko 60 do 100 centimetara, debljine približno 0,25 do 0,35 milimetara, prema terenu i očekivanoj ribi. Koristi najlakše olovo koje zadržava mamac u odabranoj zoni. Na mirnom plićaku vredi probati i mamac bez otežanja.
Zabaci uz ivicu zaklona, umesto u njegovu sredinu. Predvez položen preko kamena ili kroz gustu travu brzo pravi problem. Posle spuštanja pokupi višak najlona, ostavi kočnicu tako da riba može da povuče i drži štap nadohvat ruke. Kod jasnog povlačenja zategni bez dugog čekanja da riba duboko proguta mamac.
Varalicom pretraži više vode
Ako nemaš jasan znak gde se brancin zadržava, varalica omogućava da obiđeš više obale. Za početak su dovoljne silikonske ribice duge oko 6 do 10 centimetara i plitkoroneći vobleri od približno 8 do 12 centimetara. Na bistrom i mirnom moru kreni nenametljivim bojama i mirnijim vođenjem.
Silikonsku ribicu postavi na olovnu glavu koja odgovara dubini i strujanju. U plitkoj, mirnoj vodi često su dovoljne glave od 3 do 10 grama. Pusti je da priđe dnu, pa vodi kratkim podizanjem i sporim namotavanjem. Održavaj kontakt s varalicom i prati trenutak propadanja, jer tada možeš osetiti samo kratak dodir ili iznenadno olakšanje.
Vobler vodi uz obalu, ivicu senke i spoljašnji rub trave. Počni sporim ravnomernim namotavanjem, pa ubaci kratke zastanke. Zabacuj lepezasto i menjaj ugao, jer isti prolaz možeš provući sa različitih strana. Ako nekoliko prolaza ne donese ni praćenje ni dodir, pomeri se do sledeće promene terena.
Griz i izvlačenje uz obalu
Brancin ponekad udari naglo, ali ume i samo da zaustavi varalicu. Pri takvom zastoju podigni štap i zategni strunu, bez širokog zamaha. Kočnicu podesi pre zabačaja: treba da popusti pod jačim naletom, a da ipak omogući kontrolu ribe pored kamena ili stubova mola.
Za prihvatanje ribe pripremi podmetač odgovarajuće dužine. Brancina privodi mirnim pritiskom i usmeravaj dalje od oštrih ivica. Kada je uz obalu, sačekaj da se smiri i uvedi ga glavom u mrežu; podizanje ulova iz vode samo na struni nepotrebno opterećuje predvez i štap.
Pre ribolova proveri važeća pravila za vodu i region. Brancina koji vraćaš drži mokrim rukama, podupri mu trbuh i što kraće zadržavaj van vode.
Posle dodira sa kamenom prevuci prstima preko poslednjih nekoliko desetina centimetara predveza. Hrapav deo ili sitan zarez dovoljan je razlog da ga skratiš i ponovo vežeš udicu ili kopču. Proveri i čvor odmah iznad varalice, naročito posle izvlačenja kroz travu.