Štap je tek spušten na držač, najlon zategnut, a nekoliko koraka dalje već zvecka tuđi pribor. Obala prazna, ali novi ribolovac raspakuje stolicu baš uz zauzeto mesto. Možda tu dolazi godinama, možda mu je jedino odatle zgodno da zabaci. Onome ko je već počeo da peca ostaje da pomeri torbu kako sused ne bi stao na nju.
Takvi susreti brzo postanu neprijatni jer svako vidi drugi deo obale. Jedan prepoznaje svoju omiljenu poziciju, drugi prostor potreban za zabacivanje. Većina bi se složila da niko ne treba da prekida ribolov zbog tuđeg dolaska. Neslaganje obično počinje oko toga koliko je prostora zaista zauzeto.
Ko je stigao prvi
Na obali otvorenoj za ribolov razumno je poštovati prvenstvo na zauzetom prostoru. Ribolovac koji već peca ne treba da se pomera zato što neko tu dolazi svakog vikenda. Godine provedene na istoj poziciji objašnjavaju privrženost mestu, ali novopridošli možda prvi put vidi tu obalu i nema odakle da zna za nečiju naviku.
S druge strane, raniji dolazak ne daje prednost na čitavom potezu. Stolica, torba i nekoliko razbacanih kutija ne mogu da posluže kao ograda preko slobodne obale. Razlika se vidi u upotrebi prostora: jedno je mesto za podmetač i bezbedan zamah, drugo su stvari ostavljene daleko od štapova.
I kratko odsustvo traži malo razumevanja. Ribolovac koji je odložio štap i nakratko se udaljio nije isto što i neko ko je prethodnog dana ostavio stolicu da ga čeka. Ako nije jasno da li je pozicija zauzeta, vredi prvo pogledati ima li nekoga u blizini, pa tek onda raspakovati pribor.
Razmak zavisi od načina pecanja
Nekome smeta i razgovor iza leđa, dok drugi rado dele uzak prilaz i razmenjuju mamce. Potreba za samoćom je razumljiva, ali na posećenoj obali teško može da odredi ponašanje svih ostalih. Ćutljiv sused takođe ne mora biti neprijatan; možda samo prati vrh štapa.
Važnije od razgovorljivosti jeste da se ne seku putanje zabacivanja. Dva ribolovca mogu stajati prilično blizu i pecati bez smetnje ako zabacuju u različitim pravcima. Na drugom mestu ni veći razmak nije dovoljan, jer struja nosi plovak nizvodno ili vetar zanosi najlon preko susednog pribora.
Zato nema jednog pristojnog rastojanja koje važi na jezeru, kanalu i morskoj obali. Pre raspakivanja treba posmatrati nekoliko zabačaja, uključujući izvlačenje sistema. Na mirnoj vodi najloni nekad ulaze u vodu mnogo dalje od mesta na kojem ribolovac sedi.
Priđi sa strane i sačekaj da ribolovac završi zabačaj pre nego što mu se obratiš.
Pitaj u kom pravcu zabacuje i dokle pušta plovak ili vodi varalicu.
Ostavi slobodan prolaz iza štapova, kao i pristup podmetaču.
Ako se putanje preklapaju, promeni položaj pre nego što dođe do prvog mršenja.
Spakuj otpatke i višak pribora uz svoje mesto, dalje od staze.
Kada se peca u pokretu
Na reci nastaje dodatna zabuna. Ribolovac sa plovkom ili varalicom često obrađuje vodu korak po korak, dok neko sa dubinskim priborom namerava da ostane na jednom mestu. Dolazak na sledeći slobodan prilaz prvome može izgledati kao presecanje puta, a drugome kao sasvim pristojan izbor dovoljno udaljene pozicije.
Tu vredi naglas reći pravac kretanja. Ko planira da nastavi nizvodno može to kratko objasniti i pitati gde drugi namerava da se smesti. Novopridošli ne može unapred da zna tuđ plan. Istovremeno, plan da se tokom jutra obiđe duga obala ne rezerviše svako naredno mesto.
Na kratkom viru sa jednim dobrim prilazom često je najjednostavnije sačekati da ribolovac završi prolaz. Na dužem potezu može se preskočiti deo vode i ostaviti razmak. Dogovor treba da ostavi obojici normalan prilaz obali; niko ne treba da gazi kroz dublju ili bržu vodu samo da bi zaobišao tuđe štapove.
Kada čamac priđe obali
Iz čamca se ponekad ne vidi gde leže sistemi zabačeni sa obale. Sa obale, međutim, dolazak čamca pravo preko najlona izgleda kao potpuno zanemarivanje tuđeg ribolova. Onaj ko ima čamac uglavnom može lakše da promeni poziciju od ribolovca između trske, strme kosine i jedinog prohodnog prilaza.
Zato prilaz zauzetoj obali treba izbeći kad god postoji slobodna voda sa strane. Ako je prolaz neophodan, uspori dovoljno rano, drži bezbedan razmak i kratko se dogovori sa ribolovcem. Naglo usporavanje tek uz obalu može ostaviti talas koji je već krenuo prema njemu.
Talas je posebno neprijatan nekome ko stoji na klizavom kamenu, a za mali kajak može biti i opasan. Blizak prolazak motora i ponovljeno zabacivanje u isti mali prostor mogu uznemiriti ribu. Zbog toga vredi ostaviti širi luk i kada se čini da bi čamac fizički mogao da prođe bliže.
Nikada ne zabacuj prema ljudima ili čamcu da bi pokazao nezadovoljstvo. Ako razgovor preraste u pretnje, prekini prepirku i udalji se na bezbedno mesto.
Poznato mesto i poverenje
Posebna priča počinje kada neko pokaže dobru, slabo posećenu poziciju. Iza toga često stoje mnogi prazni izlasci i dugo traženje prilaza. Razumljivo je da takav ribolovac ne želi da već narednog vikenda zatekne veliku grupu dovedenu preko prijatelja kojem je mesto pokazao.
Tu je važan dogovor o diskreciji. Pre dovođenja novog društva pristojno je pitati osobu koja je otkrila mesto. Ipak, taj dogovor važi među ljudima koji su ga napravili. Ribolovac koji je sam pronašao isti pristup nema obavezu da ode zato što ga neko drugi poznaje duže.
Slično važi i za početnike. Nespretan zabačaj može stvarno smetati, naročito na uskoj vodi, i korisno je mirno ukazati na konkretnu grešku. Primedba treba da se odnosi na zamah, najlon ili ulazak u tuđu putanju. Pozivanje na staž i redovne dolaske početniku ne govori kako da sledeći put zabaci bezbednije.
Diskrecija se može sačuvati i pri objavljivanju ulova. Ako je mesto pokazao prijatelj, pre objave proveri da li se u kadru prepoznaju prilaz ili oznaka lokacije. Fotografija sa vodom u pozadini obično je dovoljna; nema potrebe da se uz nju dodaje objašnjenje kojim skretanjem se stiže do obale.