Ponovo si na istom zavoju, voda deluje poznato, ali ne možeš da se setiš čime si prošli put dobio udarac. Pamtiš varalicu, možda i boju, dok su dubina i brzina vođenja već izbledele. Kratka beleška može da sačuva baš te podatke. Problem nastaje kada zbog nje počneš više da gledaš u telefon nego u vodu.
Za početak ciljaj na dva minuta po izlasku. Deo podataka uhvati po dolasku, a ostatak dopiši dok pakuješ pribor. Ne treba ti opis svakog zabačaja. Treba ti dovoljno tragova da sledeći put znaš odakle da počneš.
Izaberi najjednostavniji dnevnik
Najlakše je da u telefonu napraviš jednu belešku za tekuću godinu, sa istim kratkim obrascem za svaki izlazak. Sve ostaje na jednom mestu i možeš da pretražuješ naziv mesta, mesec ili mamac. Ako ti je papir prijatniji, uzmi malu svesku, običnu olovku i kesu koja se zatvara. Sveska sa vodootpornim listovima bolje podnosi mokre ruke i sitnu kišu.
Za početak preskoči tabele sa mnogo kolona. Uvek koristi iste nazive mesta: „kanal, krivina kod trske“ i „krivina sa trskom“ telefon može da prepozna kao različite zapise. Izaberi jednu oznaku za svaki potez obale, a datum piši u istom obliku. Kasnije ćeš lakše pronaći sve izlaske na tom mestu.
Šta upisuješ tokom izlaska
Dnevnik treba da odgovori na nekoliko pitanja: gde si pecao, koliko dugo, kakvu si vodu zatekao i šta si radio. Za početak prati ovaj redosled, bez posebnog unosa za svaku ulovljenu ribu.
Po dolasku upiši datum, oznaku mesta i vreme početka pecanja. Ako tokom dana promeniš deo vode, dodaj novu oznaku.
Pre prvog zabačaja zabeleži vodostaj i bistrinu, pa vetar ako utiče na zabacivanje ili vođenje mamca. Dovoljno je nekoliko reči.
Upiši početni mamac i način pecanja. Kod varaličarenja to mogu biti dužina varalice, masa glave i sloj vode; kod plovka dubina i mamac na udici.
Na pauzi dopiši samo važnu promenu: drugi mamac, sporije vođenje ili prelazak u dublji deo. Uz nju zabeleži približno vreme ako želiš da porediš rezultate.
Pri pakovanju dodaj vreme završetka, duže pauze i rezultat. Odvoji ulovljene ribe od udaraca i otkačenih riba. Ako ulova nije bilo, upiši nulu.
Opis pribora neka bude dovoljno precizan da možeš da ponoviš pokušaj. „Mala varalica“ brzo gubi smisao. „Varalica od 7 cm, glava od 10 g, vođenje pri dnu uz kratke pauze“ govori mnogo više. Kod dubinskog pecanja često više vrede mamac, daljina i trajanje pokušaja nego naziv štapa.
Ne zadržavaj ribu van vode zbog dnevnika. Belešku, fotografiju pribora ili glasovni zapis napravi tek kada završiš rukovanje ribom i staneš na sigurno mesto.
Zabeleži ono što vidiš
Vodostaj je lakše porediti ako ga vežeš za nepomičan detalj: veliki kamen, panj ili ivicu betonskog stepenika. Snimaj taj detalj sa istog bezbednog mesta na obali. Tako ćeš videti da li je voda prošli put pokrivala kamen, umesto da nagađaš šta ti je značilo „malo viša“.
Bistrinu opisuj jednostavno, ali dosledno. Možeš da beležiš da li vidiš dno uz obalu, kamen koji ti služi kao orijentir ili samo mutnu vodu. Fotografija površine često pokaže odsjaj neba, pa uz nju dopiši ono što si stvarno video gledajući u vodu.
Temperaturu vode upisuj samo kada je izmeriš termometrom. Temperatura vazduha iz vremenske prognoze nije zamena. Na Jadranu mogu da budu korisni pravac vetra, talasi i stanje plime ili oseke, dok na reci često više govori da li voda raste ili opada. Dodaj samo podatak koji koristiš pri izboru mesta ili načina pecanja.
Upiši i izlazak bez ulova
Ako beležiš samo uspešne dane, lako ćeš preceniti omiljeni mamac ili večernji termin. Možda si tada jednostavno najčešće na vodi. Zato upisuj i nulu, zajedno sa vremenom koje si zaista proveo pecajući. Prazno polje ostavi za podatak koji ne znaš, da ga kasnije ne pomešaš sa izlaskom bez ribe.
Trajanje pravi veliku razliku. Šest riba za šest sati i tri ribe za jedan sat daju drugačiju sliku nego sami brojevi ulova. Ipak, poredi slične izlaske: istu tehniku, približno isti deo dana i isti deo vode. Celodnevno sedenje uz dubinski pribor i sat aktivnog pretraživanja obale teško je svesti na isti račun.
Zapiši i očiglednu smetnju ako si je video: prolazak čamaca, mnogo ribolovaca na kratkoj deonici ili naglo zamućenje. Ne pokušavaj da dopuniš ono što ne znaš, poput broja ljudi koji su pecali pre tvog dolaska. Dnevniku koristi kratko „nepoznato“ više nego naknadno nagađanje.
Pregledaj beleške pre polaska
Pre sledećeg odlaska odvoji minut da pronađeš zapise sa istog mesta i iz sličnog dela godine. Pogledaj vodostaj, vreme prvih udaraca i način vođenja. Izaberi jedan početni pokušaj. Ako se današnja voda razlikuje, prilagodi mu dubinu ili opterećenje čim stigneš.
Kada proveravaš neku pretpostavku, menjaj jednu stvar odjednom. Zadrži isti potez obale i sličnu putanju zabacivanja, pa probaj sporije vođenje. Ako istovremeno promeniš mesto, mamac i dubinu, teško ćeš znati šta je pomoglo. Jedan uspešan pokušaj zabeleži kao trag koji vredi proveriti na narednim izlascima.
Ako preskočiš nekoliko izlazaka, nastavi od sledećeg. Ne popunjavaj stare rupe po sećanju. Polje koje mesecima ostaje prazno izbaci iz obrasca, a podatak koji stalno tražiš dodaj.
Pri pakovanju možeš da dopišeš jednu rečenicu za sledeći dolazak: „Prvo pretraži spoljašnju ivicu trske lakšom glavom.“ Kada ponovo otvoriš kutiju sa varalicama, imaćeš konkretan potez koji možeš odmah da probaš.