Zabaciš, čuješ kratak pucanj i varalica nastavi sama. Ili posle udarca izvučeš strunu sa sitno uvijenim krajem, iako je čvor izdržao povlačenje rukom. Uzrok može biti proklizavanje, oštećenje pri zatezanju ili već načeta struna. Pre nego što dodaš još namotaja, pogledaj šta je ostalo na kraju i kako izgleda sledećih dvadesetak centimetara.
Šta govori preostali kraj
Kraj nalik opruzi često upućuje na popuštanje ili pucanje u samom čvoru, ali uvijen kraj nije siguran dokaz odvezivanja. I struna prekinuta u zategnutom čvoru može ostati deformisana. Obrati pažnju i na spljošten deo, beličasto mesto na najlonu ili sitne zareze neposredno iznad čvora.
Pređi jagodicama preko poslednjih 20–30 centimetara. Hrapavost govori da treba odseći oštećeni deo. Pregledaj i ušicu udice, kopče ili vrtilice: oštra ivica ili nezatvoren spoj mogu oštetiti strunu. Ako puca dalje od čvora, proveri i provodnike štapa. Napukao keramički umetak ume da ostavi jedva primetan zarez.
Uni za najlon i fluorokarbon
Za početak izaberi uni čvor kada vezuješ običan najlon ili fluorokarbon za ušicu. Njegovi namotaji se skupljaju u mali, pregledan valjak, pa lakše vidiš da li je sve leglo kako treba. Dobar je i kada kroz malu ušicu možeš da provučeš samo jedan kraj strune.
Na najlonu prečnika približno 0,18–0,30 milimetara kreni sa pet do šest namotaja. To je polazna tačka za vežbu, ne broj koji odgovara svakoj struni. Deblji i krući materijal teže se slaže, dok glatka upredena struna traži drugačiji pristup. Dodavanje namotaja naslepo može napraviti gomilicu koja se ne zatvara ravnomerno.
Provuci kraj kroz ušicu i izvuci oko 15–20 centimetara strune za rad.
Položi slobodan kraj uz glavnu strunu, pa ga savij unazad tako da napraviš otvorenu petlju pored oba kraka.
Slobodnim krajem obavij oba kraka, prolazeći svaki put kroz tu petlju. Napravi pet do šest urednih namotaja.
Navlaži strunu čistom vodom. Povlači slobodan kraj polako dok se namotaji ne skupe u mali valjak.
Povuci glavnu strunu da čvor sklizne do ušice. Prati namotaje da se ne nagomilaju jedni preko drugih.
Postepeno dotegni glavnu strunu i slobodan kraj, pa proveri čvor pre nego što skratiš višak.
Ako pri skupljanju ostane izdvojena petljica ili se jedan namotaj popne preko ostalih, odseci čvor i ponovi. Nemoj pokušavati da neuredan čvor popraviš jednim snažnim trzajem. Na tankom najlonu tada često dobiješ oštar pregib odmah iznad ušice.
Palomar za upredenu strunu
Za direktno vezivanje upredene strune za kopču ili vrtilicu, palomar je dobar prvi izbor. Ima malo koraka i lako se proverava pre konačnog zatezanja. Ipak, proveri preporuku proizvođača strune, naročito kod veoma glatkih, obloženih upredenica.
Palomar možeš koristiti i na najlonu i fluorokarbonu, uz pažljivo slaganje i zatezanje. Nezgodan je sa velikom varalicom, jer cela mora da prođe kroz završnu petlju. Tada je praktičnije vezati kopču ili upotrebiti uni direktno na ušici.
Presavij približno 15 centimetara strune i provuci udvojeni deo kroz ušicu. Ako ne prolazi, provuci pojedinačni kraj, pa ga vrati kroz ušicu u suprotnom smeru.
Udvojenom strunom napravi labav običan čvor, ostavljajući dovoljno veliku završnu petlju.
Kroz završnu petlju provuci celu kopču, vrtilicu ili udicu.
Namesti petlju iznad ušice, navlaži čvor i proveri da dva kraka nisu uvrnuta.
Polako povlači glavnu strunu i slobodan kraj dok čvor potpuno ne nalegne.
Kod palomara pogledaj baš deo uz metalnu ušicu. Petlja ne sme da ostane zakačena ispod tela čvora ili obavijena oko vrata udice. Takva greška može da se sakrije čim snažno povučeš strunu.
Vlaženje i dužina slobodnog kraja
Voda smanjuje trenje dok se struna skuplja u čvor. Nakvasi ga pre završnog zatezanja, dok namotaji još mogu da se pomeraju. Zateži polako i ravnomerno, posebno fluorokarbon. Naglo povlačenje suvog čvora može da ošteti površinu strune i ostavi pregibe. Naknadno kvašenje već stegnutog čvora ne uklanja to oštećenje.
Slobodan kraj skrati tek posle potpunog zatezanja i provere. Za početak ostavi oko 4–6 milimetara na najlonu i fluorokarbonu, a na upredenoj struni nešto više, približno 8–10 milimetara. To su praktične početne dužine, ne zamena za pravilno vezivanje. Ako se kraj uvlači pri proveri, čvor ponovo veži.
Nema potrebe da ostavljaš nekoliko centimetara viška kako bi čvor imao prostora da klizi. Dobro zategnut čvor treba da ostane na mestu. Ako već koristiš poboljšani klinč na najlonu, proveri završni prolaz: posle male petlje uz ušicu, slobodan kraj prolazi i kroz veliku petlju koja je upravo nastala.
Provera koja otkriva grešku
Pre skraćivanja kraja povuci postepeno, otpusti, pa ponovi nekoliko puta. Posmatraj da li se slobodan kraj skraćuje i da li se namotaji pomeraju. Kratak trzaj često ne otkrije loše naleganje. Posle provere ponovo pogledaj strunu neposredno iznad čvora, posebno ako se uvila ili promenila boju tokom zatezanja.
Ne obmotavaj strunu oko prstiju i ne proveravaj čvor savijanjem štapa. Udicu učvrsti u odgovarajućem držaču, sa zaštićenim vrhom, i drži je dalje od lica.
Ako čvor prolazi proveru, a varalica ipak odlazi pri zabačaju, proveri masu varalice u odnosu na pribor i način zamaha. Naglo zaustavljanje teške varalice snažno opterećuje strunu. Tokom zamaranja slično opterećenje nastaje sa previše stegnutom kočnicom, naročito kada je riba blizu obale i ostalo je malo izvučene strune.
Kod kuće veži isti čvor deset puta na struni koju stvarno koristiš. Debeo kanap pomaže da naučiš putanju, ali tanki najlon se drugačije skuplja pod prstima. Ako teško pridržavaš sitnu udicu, upotrebi držač sa poklopcem za vrh i pripremi nekoliko predveza unapred. Oštećeni predvez na vodi menjaj celim rezervnim komadom.