Pri zabačaju se čuje kratko kuckanje, predvez zastane na vršnom provodniku i varalica padne nekoliko metara bliže nego što očekuješ. Spoj upredene strune i monofila često postane preglomazan zbog izbora čvora, naročito kada je najlon debeo. Druga nevolja vidi se tek pod opterećenjem: neuredni namotaji skliznu, a slobodan kraj nestane u čvoru.
Čvor biraj prema provodnicima
Za početak izaberi dvostruki uni, pogotovo ako spoj pri zabačaju ostaje izvan vršnog provodnika. Lako se proverava i možeš ga ponoviti mokrim rukama. Ako želiš duži predvez koji prolazi kroz sitne provodnike, prednost imaju tanji spojevi.
Dvostruki uni pravi dva zadebljanja koja se oslone jedno na drugo. Jednostavan je za učenje i pouzdan kada je uredno vezan, ali je od ova tri obično najglomazniji.
Alberto ima preklopljen monofil oko kojeg se namotava struna. Dobar je kompromis između jednostavnog vezivanja i manjeg prečnika, naročito kada je monofil znatno deblji od strune.
FG ima tanak, izdužen spoj jer monofil ostaje prav, a struna ga obuhvata prepletima. Najbolje prolazi kroz provodnike, ali traži ujednačenu zategnutost pri vezivanju i pravilno završno osiguranje.
Pravilno vezan FG može da sačuva veoma veliki deo nosivosti pribora, ali loše složen može da prokliza. Kod dvostrukog uni i Alberta takođe odlučuju materijal, odnos prečnika i zatezanje. Čvor koji svaki put vežeš uredno bolji je početni izbor od složenijeg spoja koji još ne umeš da proveriš.
Odmeri i pripremi predvez
Za početak uzmi 60 do 100 cm predveza, ako dužina štapa i prostor za zamah dopuštaju da spoj ostane ispred vršnog provodnika. Tako dvostruki uni ne mora da prolazi kroz prstenove. Pre zabačaja proveri koliko varalica visi ispod vrha i da li imaš slobodan prostor iza sebe.
Predvez od 1,5 do 2 metra ima smisla kada želiš duži deo monofila uz kamenje ili druge prepreke. Tada će spoj obično ulaziti među provodnike, pa vredi naučiti FG. Na mašinici sa vođicom strune proveri i njen otvor: spoj koji prođe kroz prstenove štapa ne mora proći kroz vođicu.
Odseci nešto duži komad nego što ti treba, da ostane dovoljno za vezivanje. Uvijen monofil ispravi blagim povlačenjem kraćeg dela između ruku, bez naglog istezanja i zagrevanja. Za vežbu je pregledna kombinacija strune oko 0,14 mm i monofila oko 0,30 mm; to je primer za vezivanje, ne izbor za svaki pribor.
Dvostruki uni korak po korak
Radi iznad torbe ili svetle podloge, gde vidiš oba kraja. Ostavi oko 25 do 30 cm preklopa. Prekratki slobodni krajevi teraju te da stežeš čvor pre nego što si složio namotaje.
Položi strunu i monofil paralelno, tako da njihovi slobodni krajevi gledaju u suprotnim smerovima.
Slobodni kraj monofila vrati unazad i napravi omču uz dve paralelne niti. Provuci ga četiri do pet puta kroz omču, svaki put obuhvatajući obe niti.
Navlaži monofil i povuci njegov slobodan kraj. Namotaji treba da se skupe u uredan mali čvor koji još može da klizi duž strune.
Na drugoj strani napravi istu omču slobodnim krajem strune. Njime napravi osam do deset prolaza kroz omču, opet oko obe paralelne niti. Navlaži i sabij namotaje.
Povuci glavne delove strune i monofila u suprotnim smerovima. Dva čvora treba da skliznu jedan prema drugom i čvrsto nalegnu.
Proveri spoj povlačenjem, pa tek onda skrati krajeve. Ostavi približno 3 mm monofila i 4 mm strune.
Ako se jedan namotaj popeo preko drugog ili se između dva čvora vidi razmak koji ne možeš da zatvoriš, odseci spoj i ponovi. Dodatno natezanje već zgužvanog čvora obično ostavlja isti nered, samo tvrđe sabijen.
Alberto za tanji spoj
Alberto je sledeći korak kada ti dvostruki uni zapinje, a želiš čvor koji se relativno lako vezuje na obali. Najviše pažnje traži poslednji prolazak strune kroz početnu omču.
Presavij oko 12 do 15 cm monofila i pridrži vrh nastale omče između palca i kažiprsta.
Provuci slobodan kraj strune kroz omču i ostavi oko 20 cm za namotavanje.
Napravi sedam namotaja strune oko oba kraka monofila, krećući se od vrha omče prema slobodnim krajevima monofila.
Napravi još sedam namotaja vraćajući se prema vrhu omče. Rasporedi ih duž spoja, bez gomilanja na jednom mestu.
Provuci slobodan kraj strune kroz početnu omču tako da on i glavni deo strune izlaze na istu stranu omče.
Navlaži spoj, pridržavaj slobodne krajeve i polako povuci glavne delove da se namotaji sabiju. Proveri držanje pre skraćivanja krajeva, uz isti mali dodatak kao kod dvostrukog uni.
Ako oba kraja strune izlaze na različite strane početne omče, spoj je pogrešno završen. Kod debljeg monofila Alberto i dalje ima primetno zadebljanje, jer je najlon u njemu udvojen. Za veoma sitne provodnike FG ostaje pogodniji.
Zatezanje i provera spoja
Zateži postepeno, bez trzaja. Za tanju strunu koristi dva glatka valjka za zatezanje čvorova ili glatke drvene valjke prečnika oko 2 cm. Oko jednog namotaj glavni deo strune, oko drugog monofil, dovoljno puta da ne klize. Povlači ravnomerno dok se namotaji čvora potpuno ne sabiju.
Upredenicu ne obmotavaj oko prstiju i ne zateži zubima. Pre provere skloni udicu ili varalicu sa predveza, da pri eventualnom pucanju ne odleti prema tebi.
Posle zatezanja proveri sledeće:
Slobodni krajevi ostaju iste dužine pri ponovljenom, ravnomernom povlačenju.
Namotaji su zbijeni, bez praznina i petlji koje štrče.
Monofil uz čvor nema pobelelo, spljošteno ili oštro prelomljeno mesto.
Zatim polako provuci spoj kroz provodnike, bez zabačaja. Ako se jasno zakači za neki prsten, promeni čvor ili skrati predvez toliko da spoj ostane napolju. Skraćivanje krajeva sasvim uz čvor radi manjeg zapinjanja ostavlja premalo rezerve ako spoj počne da klizi.
Posle nekoliko zabačaja ponovo pogledaj slobodne krajeve. Kada skraćuješ predvez zbog oštećenja, pređi jagodicama prstiju i preko dela neposredno uz spoj. Ako osetiš hrapavost ili vidiš zasečen monofil, odseci i taj deo pre novog vezivanja.