Promenio si nekoliko varalica, zabacuješ sve dalje, a udarca nema. Pre sledećeg otvaranja kutije pogledaj gde ti mamac zapravo prolazi. Ako stalno pretražuješ isti ravni deo dna, promena boje malo pomaže. Nekoliko metara uz obalu možda počinje trava, senka krošnje ili pad dubine koji još nisi proverio.
Za traženje ribe najpre ti trebaju dobar pregled vode i način da proveriš ono što se ne vidi. Postojeći štap, jednostavno olovo i odgovarajuće naočare često su dovoljni za početak. Sonar ima svoje mesto, naročito iz čamca, ali prvo treba znati kakvu promenu tražiš.
Zaklon i promena dna
Razlikuj zaklon i reljef dna. Potopljena grana, korenje i trava daju ribi mesto da se sakrije ili sačeka hranu. Prelom dubine, podvodni greben i staro korito usmeravaju njeno kretanje. Najpre proveri mesta gde se te dve stvari dodiruju, recimo kraj trave uz nagli pad dna.
Štuku vredi tražiti uz spoljašnju ivicu vegetacije, a grgeča oko prekida u travi i tvrdih prepreka. Smuđa potraži duž preloma i prelaza između različitih podloga. Prisustvo zaklona ipak ne potvrđuje da je riba trenutno tu: isti panj može ostati bez aktivnosti dok se sitna riba zadržava na drugoj strani uvale.
Dok posmatraš obalu, izdvoji nekoliko tačaka:
Rt koji izlazi u vodu, naročito ako mu jedna strana brže tone.
Kraj pojasa trave ili čist prolaz između dva busena.
Prelaz sa kamena na pesak ili mulj.
Korenje i grane iznad vode koja ima dovoljno dubine.
Vidljivo kretanje sitne ribe uz neku od tih promena.
Šta ti treba od pribora
Polarizovane naočare smanjuju odsjaj sa površine, pa lakše uočavaš kamenje, travu i pliće prelome. Neće ukloniti zamućenje niti pokazati dno na svakoj dubini. Za vedar dan praktična su siva ili smeđa stakla; važnije od nijanse jeste da naočare dobro stoje i imaju pouzdanu zaštitu od ultraljubičastog zračenja.
Za osnovnu pretragu spakuj:
Štap koji već koristiš i olovo bez udice, težine unutar deklarisanog opsega bacanja štapa.
Nekoliko mamaca kojima možeš proveriti različite slojeve vode.
Polarizovane naočare i kačket za smanjenje odsjaja.
Dostupnu kartu dubina ili sačuvanu kartu obale, uz rezervu prema njenoj tačnosti.
Više vredi dati za udobne, pouzdane naočare nego za veliki izbor sličnih varalica. Sonar postaje opravdan trošak kada često pecaš iz čamca na većoj vodi. Biraj čitljiv ekran i pouzdan prikaz dubine i preloma. Oznaka ribe na ekranu ne govori ti pouzdano koju vrstu gledaš ni da li će uzeti mamac.
Najčešća greška je kupovina sonara pre nego što naučiš da prepoznaš prelom dna. Uređaj može pokazati dubinu, ali izbor mesta i pravca prolaza mamca ostaje na tebi.
Dubina i redosled zabačaja
Strma obala često nagoveštava strmiji nastavak pod vodom, ali to proveri. Olovom bez udice ili mamcem koji dodiruje dno možeš osetiti promenu dubine i otpora. Mekano propadanje može ukazivati na mulj, a jasni udarci na tvrđu podlogu. Nakupljena trava će otežati takvu procenu.
Ako meriš vreme tonjenja, koristi isti mamac i isti pravac za poređenje susednih tačaka. Duže tonjenje obično ukazuje na veću dubinu samo pri sličnim uslovima. Struja, vetar i zategnutost strune menjaju rezultat, pa brojanje sekundi bez provere nemoj pretvarati u metre.
Pretragu sa obale vodi ovim redom:
Priđi tiho i prvo proveri vodu neposredno uz obalu, pre nego što staneš na samu ivicu.
Zabaci paralelno sa obalom, duž trave, senke ili kamenja.
Proveri kose pravce koji presecaju uočeni prelom.
Tek zatim produži zabačaj i ispitaj udaljeniji deo.
Na zanimljivoj tački promeni dubinu vođenja pre nego što promeniš mamac.
Granica brze i mirne vode
Na reci traži granicu struje. Iza krupnog kamena, uz uvučenu obalu ili pored glavnog toka često postoji mirniji pojas uz koji prolazi hrana. Posmatraj putanju pene i lišća: njihovo kretanje otkriva gde se tokovi sastaju, gde voda kruži i kuda nešto može da dopliva.
Klen može stajati u mirnijoj vodi uz samu struju, naročito ispod zaklona. Mrenu vredi tražiti uz dno na prelazima toka i nad tvrđom podlogom. Mamac provedi kroz granicu iz više uglova. Zabačaj pravo nizvodno i zabačaj ukoso uzvodno daju drugačiju putanju čak i kada završavaju na istom mestu.
Na jezeru proveri uliv ako donosi svežiju vodu ili hranu, ali obrati pažnju i na zamućenje koje unosi. Na Jadranu sličan trag daju rub pene i prelaz između uzburkane i mirnije vode, gde možeš tražiti brancina. Takva mesta pretražuj samo sa stabilnog oslonca; mokre stene i talasi lako preseku put nazad.
Kada da promeniš mesto
Dubina dobija smisao tek uz temperaturu, svetlo i prisustvo hrane. Leti dublja voda može biti hladnija, ali u slojevitom jezeru pri dnu može nedostajati kiseonika. U svitanje riba može prići plićaku, a kasnije se povući uz prelom ili senku. Zato istu obalu proveravaj u različito doba dana.
Vetar koji duva ka obali ponekad sabija površinsku hranu i privlači sitnu ribu. Pogledaj ima li njenog kretanja, udara ili ptica koje se hrane. Ako pretražiš vidljive promene, proveriš više dubina i nemaš nikakav znak aktivnosti, kod aktivnog ribolova pređi na sledeću tačku. Na hranjenom mestu računaj na duže čekanje i dolazak ribe.
Kada dobiješ udarac, zapamti više od mesta na kojem stojiš. Zabeleži pravac zabačaja prema nekom nepomičnom detalju na suprotnoj obali, približnu daljinu i fazu vođenja u kojoj je riba uzela. Sledeći prolaz pomeri malo ulevo ili udesno: tako proveravaš širinu pojasa u kojem se riba zadržava.