Skinuo si trokrake sa voblera, stavio jednokrake udice istog broja, a sada se prednja kači za kljun i varalica tone brže nego ranije. Takva zamena traži malo više od otvaranja alke. Treba uskladiti gabarite udice, položaj njenog vrha i masu koju dodaješ varalici.
Razlog za promenu je sasvim praktičan: manje slobodnih vrhova oko ruku, lakše oslobađanje ulova i manje petljanja u mreži meredova. To se naročito oseti u kajaku ili malom čamcu. Ipak, dobar rezultat zavisi od konkretne varalice, pa prvo prepravi jednu koju dobro poznaješ.
Veličinu proveri na varalici
Broj na kesici ne označava iste dimenzije kod svih proizvođača. Čak i dve serije istog proizvođača mogu imati različitu dužinu drške, širinu luka i debljinu žice. Zato nema pouzdane tabele po kojoj svaku trokraku određenog broja menjaš jednom tačno određenom jednokrakom.
Originalnu trokraku sačuvaj kao uzorak, ali zamensku udicu prisloni uz samu varalicu. Gledaj koliko vrh izlazi izvan obrisa tela i dokle udica doseže kada se zaljulja na alci. Na kratkom vobleru duga jednokraka može da zahvati drugu udicu, iako na stolu deluje sasvim prikladno.
Pri izboru proveri sledeće:
Razmak između vrha i drške mora ostaviti dovoljno prostora da telo varalice ne zaklanja vrh.
Dužina udice treba da dozvoli slobodno pomeranje, bez hvatanja za kljun ili susednu udicu.
Debljinu žice uskladi sa snagom pribora i ribom koju očekuješ.
Ušica mora slobodno da se kreće na alci, bez zaglavljivanja između njenih namotaja.
Za lagani pribor kojim loviš klena obično nema razloga da biraš najdeblju dostupnu žicu. Predebela udica traži veću silu za prodiranje i dodatno opterećuje malu varalicu. Kod lova štuke jačim priborom potrebna je odgovarajuća rezerva čvrstoće, ali ni tada veće ne znači automatski bolje.
Ne kupuj celo pakovanje zamenskih udica samo prema broju originalne trokrake. Prvo proveri jednu veličinu na varalici, zajedno sa alkom koju ćeš zaista koristiti.
Ušica određuje položaj udice
Za voblere traži jednokrake udice namenjene zameni trokraka. Njihov oblik i položaj ušice omogućavaju da preko odgovarajuće alke vise u predviđenoj ravni. Obična udica za mamac može da stoji popreko, da se oslanja na bok varalice ili da ima premalu ušicu za slobodno pomeranje.
Kao početni raspored, na trbušnoj udici vrh okreni ka glavi varalice, a na repnoj ka repu. Zatim svaku pomeri do krajnjih položaja. Vrh ne treba da zapinje za telo, a dve udice ne smeju da se zaključavaju jedna za drugu. Oblik pojedinih varalica može zahtevati drugačiji raspored.
Na kašiki proveri da li udica slobodno prati njihanje i da li njen luk udara u metalno telo. Kod leptira sa trokrakom zatvorenom na osovini zamena zahteva dodatnu prepravku. Za prvi pokušaj jednostavniji su vobler ili kašika sa pristupačnom rascepljenom alkom.
Masa menja ponašanje varalice
Pri zameni poredi ukupnu masu udica i alki, posebno na malim voblerima. Veća jednokraka udica ne mora biti teža od trokrake koju skidaš. Razlika od nekoliko desetinki grama može biti dovoljna da varalica koja zastaje u mestu počne polako da isplivava ili tone.
Važan je i raspored mase. Teža repna udica može spustiti zadnji deo varalice, promeniti položaj tokom pauze i uticati na zanošenje pri povlačenju. Na površinskoj varalici promena se može videti kao drugačije uranjanje repa ili teže izvođenje kratkih bočnih otklona.
Ako imaš preciznu vagu, izmeri skinute udice sa alkama, pa novi komplet. Ipak, probu u vodi nemoj preskočiti ni kada su mase gotovo jednake: oblik udica menja otpor. Uz obalu proveri položaj u pauzi, nekoliko brzina povlačenja i oštriji trzaj. Uklanjanje cele srednje udice na dužoj varalici zahteva novu proveru ravnoteže.
Šta dobijaš i šta gubiš
Jednokrake udice imaju manje izloženih vrhova, pa se obično lakše oslobađaju iz mreže i ređe hvataju okolne predmete. Pri oslobađanju ribe manje je slobodnih vrhova koji mogu zakačiti drugi deo tela. I dalje su potrebna klešta, naročito kada se ulov otima pored nogu.
U retkoj travi razlika može biti prijatna, posebno na površinskim varalicama. Jednokraka ipak ostaje otvorena udica: hvataće končaste alge i može da zapne između kamenja. Za prolazak kroz gustu vegetaciju potrebna je drugačija konstrukcija varalice ili zaštita vrha.
Trokraka ima više prilika da uhvati ribu koja varalicu samo zakači spolja ili kratko štipne. Sa jednokrakom zato možeš imati više praznih udaraca u takvim situacijama. Kada se udica pravilno zabode, ishod zavisi i od mesta uboda, kočnice i održavanja zategnute strune. Ne pojačavaj kontru naslepo da bi nadoknadio promašaje.
Šta je dovoljno za početak
Za probu su dovoljni jedna poznata varalica, dva mala pakovanja susednih veličina odgovarajućih jednokrakih udica i klešta za rascepljene alke. Sitno merilo pomaže pri poređenju. Precizna vaga postaje korisna kada prepravljaš više voblera koji su osetljivi na promenu opterećenja.
Više vredi dati za pravilno oblikovanu ušicu, oštar i ujednačen vrh, pouzdanu žicu i dobru zaštitu od korozije nego za veliko pakovanje neproverenih dimenzija. Ako loviš brancina u moru, obrati pažnju i na alke: one takođe moraju odgovarati slanoj vodi i opterećenju pribora.
Pre prvog zabacivanja:
Pregledaj alke i zameni onu koja posle otvaranja ostaje razmaknuta.
Proveri slobodu obe udice i mogućnost međusobnog kačenja.
Spusti varalicu u vodu i posmatraj je tokom pauze.
Povuci je sporo, zatim brže, pa proveri ponašanje pri trzaju.
Kada pronađeš dobru kombinaciju, zapiši seriju udice, veličinu i prečnik alke uz naziv ili opis varalice. Fotografija sklopljene varalice pored merila sačuvaće i podatak o stvarnim dimenzijama. To je naročito korisno kada kasnije tražiš zamenu iz druge serije.