Pri zabačaju se čuje kratko kuckanje, varalica zastane u letu, a ponekad upredenica napravi petlju oko vrha. Spoj sa fluorokarbonskim predvezom udara u male provodnike. Uzrok može da bude debeo čvor, odmaknut slobodan kraj ili nekoliko loše složenih namotaja. Pre nego što skratiš predvez, pogledaj šta tačno zapinje.
Izaberi čvor prema provodnicima
Za prolaz spoja važan je najmanji provodnik, obično među poslednjima prema vrhu. Široki donji provodnici ne govore mnogo o tome kako će čvor izaći pri zabačaju. Pritom smetnja često dolazi od kratkog, krutog kraja fluorokarbona koji štrči ukoso i udara u unutrašnji obod.
Za početak izaberi Alberto. Lakše se vezuje i proverava, naročito pored vode. Na lakšem varaličarskom priboru, recimo sa upredenicom deklarisanog prečnika od 0,08 do 0,12 mm i fluorokarbonom od 0,20 do 0,25 mm, uredno vezan spoj često prolazi sasvim prihvatljivo. Ipak, stvarni prečnik upredenice može da odstupa od oznake.
Ako Alberto primetno udara, naročito uz deblji predvez i veoma sitne provodnike, pređi na FG. Kod njega fluorokarbon ostaje prav, a upredenica ga obuhvata. Alberto ima presavijen fluorokarbon unutar namotaja, pa je njegov spoj deblji. Dvostruki uni je praktičan za vezivanje, ali ga za ovaj problem ne bih birao kao prvo rešenje.
Alberto za prve pokušaje
Za Alberto čvor pripremi oštre makazice i ostavi dovoljno slobodne upredenice. Sa krajem od svega nekoliko centimetara teško ćeš uredno napraviti povratne namotaje. Prve pokušaje veži za stolom, uz dobro svetlo, da jasno vidiš kroz koju stranu petlje prolazi upredenica.
Kreni sa sedam namotaja u jednom i sedam u povratnom smeru. Kod vrlo tanke, klizave upredenice možeš probati osam ili devet, ali tek pošto prethodni spoj proveriš zatezanjem.
Presavij kraj fluorokarbona i napravi izduženu petlju dugu oko 8 cm. Pridržavaj oba paralelna kraka između palca i kažiprsta.
Provuci oko 25 cm slobodnog kraja upredenice kroz petlju. Zapamti sa koje strane je ušao.
Obmotaj upredenicu sedam puta oko oba kraka fluorokarbona, udaljavajući se od pregiba petlje. Namotaje slaži ravnomerno, bez gomilanja.
Napravi sedam povratnih namotaja prema petlji. Oni ukrštaju prethodne, ali ne smeju svi da se skupe na jednom mestu.
Vrati slobodan kraj kroz petlju tako da izađe na istu stranu sa koje je upredenica ušla. Ovo proveri pre zatezanja.
Navlaži spoj i polako povlači glavne delove upredenice i predveza. Pridržavaj slobodne krajeve dok se namotaji skupljaju uz pregib.
Kada spoj potpuno nalegne i prođe probu zatezanjem, ostavi približno 1 mm slobodnog fluorokarbona i oko 2 mm upredenice.
Dobro vezan Alberto izgleda zbijeno i pravilno. Ako sa jedne strane vidiš gomilu namotaja, a sa druge prazninu, odseci spoj i ponovi. Dodatno povlačenje teško će popraviti takav raspored.
Kada treba tanji FG
FG čvor ima smisla kada spoj često prolazi kroz provodnike ili koristiš duži predvez. Može da radi i sa tankim strunama, ali tada traži pažljivije pletenje. Mekan fluorokarbon lako se savije, pa umesto urednih obuhvata dobiješ naboran spoj.
Tokom pletenja održavaj blag, stalan napon upredenice i ispravljaj predvez. Za prvu probu uzmi od 20 do 24 pojedinačna obuhvata, računajući svaki prelazak s jedne strane kao jedan. Nemoj dodavati namotaje samo radi sigurnosti: predugačak spoj teže se ravnomerno steže.
Zategni radni deo upredenice i ostavi oko 30 cm slobodnog kraja. Položi fluorokarbon popreko preko nje.
Preplići predvez oko zategnute upredenice naizmenično s jedne i druge strane, tako da upredenica obuhvata prav fluorokarbon. Svaki novi obuhvat privuci prethodnom.
Slobodnim krajem upredenice napravi dva naizmenična polučvora oko glavne upredenice i slobodnog kraja fluorokarbona. Za svaki obavij oba dela, provuci kraj kroz nastalu petlju i pritegni, menjajući smer.
Ravnomerno povuci glavnu upredenicu i predvez da svi obuhvati čvrsto nalegnu. Ako deo ostane labav ili predvez klizi, ponovi vezivanje.
Skrati slobodan kraj fluorokarbona na približno 1 mm. Završi sa četiri naizmenična polučvora samo oko glavne upredenice i ostavi oko 2 mm njenog slobodnog kraja.
Završni polučvorovi sprečavaju rasplitanje, dok opterećenje prenose obuhvati oko predveza. Zato ih ne dodaj preko labavo stegnutog spoja. Na tankim strunama taj propust se ponekad vidi tek kada predvez počne da izlazi iz pletenice.
Podesi dužinu predveza
Za početak probaj predvez dužine od 80 cm do 1,2 m. Kada pripremiš zabačaj i ostaviš varalicu približno 30 do 50 cm ispod vrha, proveri gde je spoj. Dok ispituješ ponašanje čvora, ne namotavaj spoj na špulnu: tako uklanjaš još jedno mesto na kome može da zapne pri izlasku.
Ako i uredan spoj udara kroz veoma sitne provodnike, možeš skratiti predvez tako da čvor pri zabačaju ostane ispred vršnog provodnika. To je jednostavna privremena pomoć, ali ostavlja kraći deo otporan na habanje uz kamen i druge prepreke. Dužinu biraj prema vodi na kojoj pecaš.
Proveri spoj pre pecanja
Čvor najpre pogledaj izbliza, pa ga optereti postepeno, bez trzaja. Za prihvat struna upotrebi dva glatka štapića obložena gumom, sa nekoliko namotaja oko svakog. Prati da li se slobodan kraj uvlači u spoj i da li se namotaji pomeraju.
Ne obmotavaj upredenicu oko golih prstiju i ne koristi zube za zatezanje. Probaj spoj bez zakačene varalice ili udice, da pri pucanju ništa ne poleti prema licu.
Zatim polako provuci spoj kroz vršne provodnike, pa napravi nekoliko blagih zabačaja odgovarajućim teretom. Kratak dodir koji se čuje razlikuje se od zapinjanja koje usporava izlazak strune ili cimne vrh štapa.
Ako zapinje samo slobodan kraj, proveri njegovu dužinu i smer, ali ga ne seci sasvim uz čvor.
Ako čitavo zadebljanje udara u provodnike, probaj FG ili ostavi spoj izvan vrha.
Ako i uredan, tanak spoj kači, pregledaj keramički umetak provodnika zbog oštećenja.
Posle nekoliko prvih zabačaja ponovo pogledaj završetak čvora. Razbarušena upredenica baš uz spoj pokazuje gde se tare; ako se oštećenje ponavlja na istom mestu, provuci komadić vate po unutrašnjem obodu sumnjivog provodnika. Vlakna će se zakačiti za sitnu pukotinu.