Zabacivanje prođe glatko, ali pri namotavanju čuješ kratko kuckanje, pa čvor zastane pred vršnim provodnikom. Na laganom štapu sa sitnim prstenovima dovoljan je malo deblji spoj ili tvrd kraj fluorokarbona koji štrči u stranu. Pre nego što zameniš strunu ili odustaneš od predveza, pogledaj kako čvor naleže i kojim krajem prvi ulazi u prsten.

Zašto spoj zapinje

Problem prave prečnik i oblik spoja. Dvostruki uni ima dva zbijena čvorića koji naležu jedan na drugi. Lako se vezuje, ali na tankoj pletenici i primetno debljem predvezu može da napravi ispupčenje koje sitni provodnici teško propuštaju. Slobodni kraj predveza često je tvrđi od ostatka spoja i ponaša se kao mala kukica.

Zato isti čvor može pristojno da prolazi pri zabačaju, a da zapinje pri namotavanju. Smer prolaska se menja, pa drugi kraj spoja prvi nailazi na ivicu prstena. Čvor proveri iz oba smera, bez varalice zakačene blizu ruke i bez naglog povlačenja.

Važna je i debljina predveza. Za lagano varaličarenje predvez od 0,18 do 0,25 mm može biti razumna polazna tačka, ako odgovara vodi i očekivanom opterećenju. Deblji predvez traži više prostora u prstenu, čak i kada je čvor uredan. Potrebnu otpornost na habanje ipak nemoj žrtvovati samo radi lakšeg prolaska.

Tvrd slobodan kraj predveza na glomaznom spoju zapinje za ivicu vršnog provodnika.

Alberto čvor za početak

Za prvi pokušaj izaberi Alberto čvor. Obično je manje glomazan od dvostrukog uni čvora, a lakše se savlada od FG čvora. Pogodan je za spajanje pletenice sa najlonskim ili fluorokarbonskim predvezom. Prvo vežbaj na suvom, uz dobro svetlo, da jasno vidiš raspored namotaja.

  1. Na kraju predveza napravi izduženu omču dugu oko 8 cm. Kroz nju provuci 15 do 20 cm pletenice. Obrati pažnju na stranu sa koje pletenica ulazi u omču.

  2. Slobodnim krajem pletenice napravi sedam urednih namotaja oko oba kraka predveza, krećući se od pregiba prema otvorenom delu omče. Namotaji treba da leže jedan do drugog.

  3. Vrati se sa još sedam namotaja preko prethodnih, prema pregibu. Slobodan kraj pletenice provuci kroz omču tako da izađe na istoj strani na kojoj se nalazi njen glavni krak.

  4. Nakvasi spoj i polako povlači noseće krakove pletenice i predveza. Prstima usmeravaj namotaje dok se skupljaju, da se ne nagomilaju na jednom mestu.

  5. Postepeno optereti spoj i proveri da ništa ne klizi. Tek tada odseci višak: na tvrdom kraju predveza ostavi približno 1 mm, a na pletenici oko 2 mm.

Pri proveri čvora ne obmotavaj pletenicu oko prstiju. Tanka pletenica može da poseče kožu; koristi glatke štapiće ili namenski alat za zatezanje, bez opterećivanja štapa.

Vezivanje Alberto čvora sa sedam namotaja u oba smera i pravilnim izlaskom pletenice iz omče.

Pogrešna strana izlaska pletenice česta je greška kod ovog čvora. Ako posle zatezanja dobiješ kvrgu, razmaknute namotaje ili spoj koji klizi, odseci ga i veži ponovo. Dodatni čvorići preko loše složenog spoja samo povećavaju njegov prečnik.

Kada je bolji FG

Ako želiš duži predvez koji redovno prolazi kroz provodnike, FG čvor je bolji izbor kada ga pouzdano savladaš. Pletenica obuhvata jedan prav krak predveza, bez njegovog presavijanja u omču. Zbog toga pravilno vezan FG uglavnom ima uži profil od Alberta na istim strunama.

Kod njega mnogo zavisi od stalne napetosti tokom vezivanja. Ukrštanja pletenice moraju ravnomerno da nalegnu na predvez i da ga uhvate pri zatezanju. Ako se niz namotaja pomera po predvezu kada povučeš noseće krakove, spoj nije spreman za ribolov.

Pažnju traži i završetak: nagomilani završni čvorići ili predug tvrd kraj mogu da zapinju i na tankom FG spoju. Uvežbaj ga kod kuće, pa tek onda računaj na njega na vetru, sa mokrim rukama. Alberto zadrži kao jednostavniju rezervu za ponovno vezivanje na obali.

Uvećan FG spoj sa pletenicom obavijenom oko jednog pravog kraka fluorokarbonskog predveza.

Podesi dužinu predveza

Najjednostavnije rešenje je da spoj ostane izvan vršnog provodnika. Ako ti uslovi dozvoljavaju kratak predvez, počni sa 40 do 70 cm i pre zabačaja ostavi čvor još desetak centimetara ispod vrha. Tada kroz prstenove prolazi samo pletenica, a dužina koja visi ispod štapa ostaje laka za kontrolu.

Predvez meri prema potrebnoj zaštiti od habanja i načinu vođenja varalice. Uz kamen, školjke ili potopljene grane može ti trebati duži zaštićeni deo. Tada prihvati prolazak čvora kroz prstenove i radi na tanjem spoju, umesto da predvez skratiš toliko da nezaštićena pletenica dodiruje prepreke.

Za početak nemoj namotavati spoj na špulnu ako za to nemaš potrebu. Čvor među namotajima pletenice dodaje još jedno mesto na kome struna može da zapne pri zabačaju. Pre zamaha pogledaj da čvor ne leži baš na ivici nekog provodnika.

Kratak predvez pre zabačaja, sa spojnim čvorom desetak centimetara izvan vršnog provodnika.

Provera na vodi

Posle vezivanja provuci spoj polako kroz vršni prsten u oba smera. Zatim napravi nekoliko kratkih, mirnih zabačaja. Ako stalno čuješ udarac ili vidiš da struna zastaje na istom mestu, prekini proveru i pregledaj spoj pri dobrom svetlu.

  • Pređi jagodicom prsta preko čvora. Tvrd kraj koji jasno bode prst može da zakači ivicu prstena.

  • Pogledaj da li su namotaji zbijeni i pravilni. Ukrštena gomilica traži ponovno vezivanje.

  • Pregledaj pletenicu uz spoj. Raščupana vlakna i vidljivo oštećenje razlog su da odsečeš taj deo.

  • Ako svaki uredan spoj zapinje u istom provodniku, pregledaj njegov umetak. Naprsla keramika može da zadržava vlakna i oštećuje strunu.

Ne smanjuj nasumično broj namotaja da bi dobio manji čvor. Kod tanke i klizave pletenice tako možeš dobiti spoj koji izgleda uredno, a popusti pod opterećenjem. Promeni vrstu čvora ili položaj spoja u odnosu na vrh.

Uz pribor drži male, oštre makazice za pletenicu i sečice koje čisto odsecaju predvez. Zgnječen ili ukoso zasečen tvrd kraj ostavlja izraženiju ivicu od urednog reza, što se na sitnom vršnom prstenu lako oseti pri namotavanju.