Jerma, poznata i kao Erma, brdsko-planinska je reka u Srbiji, u oblasti Pirota i Dimitrovgrada. Na njoj se peca, ali je prema starijim pravilima potrebna dozvola, a u rezervatu ribolov je ograničen na dozvoljene delove toka. Među ribama su potočna pastrmka, potočna makedonska pastrmka, klen i potočna mrena.
- Veličina
-
Dužina u regionu 64,7 km
O vodi
Jermu obeležavaju brzaci, krupno kamenje i kameniti virovi. Reka je bujičnog karaktera, a leti, pri niskom vodostaju, postaje plitka. Za pecaroša to znači smenjivanje brzih prolaza i mirnijih zaklona uz kamen, gde vredi pažljivo provesti mamac.
Prema starijim podacima, ukupna dužina Jerme kreće se od 64,7 do 74 km. Kroz Srbiju protiče 45,1 km: gornji tok od izvora do granice dug je 17,1 km, a donji, od ponovnog ulaska u Srbiju do ušća u Nišavu, 28 km.
Oko 12 km toka pripada Specijalnom rezervatu prirode „Jerma”, koji je proglašen 2014. godine kao zaštićeno prirodno dobro I kategorije nacionalnog i međunarodnog značaja. Rezervat zauzima 6.994,41 ha, a oblast rezervata i klisure prostire se na nadmorskim visinama od 460 do 1.443 m. Najviši vrh je Panica, na 1.443 m. Ribarskim područjem unutar rezervata upravlja JP „Srbijašume”, preko Šumskog gazdinstva Pirot.
U zaštićenom području živi devet vrsta riba, a u reci ima i rečnog raka. Gornji tokovi u Bugarskoj svojevremeno su poribljavani pastrmkom iz Strume, koja se potom raširila celom Jermom. Program upravljanja za period 2017–2027. predviđa plan i program poribljavanja.
Ribe u vodi
U Jermi žive potočna pastrmka i potočna makedonska pastrmka. Ulovi potočne pastrmke dosežu 3 kg i dužinu preko 55 cm, pa među kamenjem može da se zakači i ozbiljan primerak. Pastrmka obično bira zaklon iza kamena, podlokanu obalu i granicu brzog i sporijeg toka; u bistroj, plitkoj vodi traži tih prilaz. Aktivnija je pri slabijem svetlu i kada se insekti roje, dok se tokom hranjenja pri dnu lovi pažljivo vođenim mamcem uz samo korito.
Klen se ovde lovi i u primercima preko 2 kg. Oprezan je, naročito u plitkoj vodi, pa pecarošu više znači miran prilaz nego dug zabačaj. Obično ga treba tražiti uz zaklon i na prelazima između mirne vode i brzaka, a leti često uzima hranu koja pada na površinu.
Potočna mrena poznata je i kao crna ili balkanska mrena. Na Jermi ima ulova mrene od 3 do 4 kg. Mrena hranu traži uz dno, među kamenjem i u struji, pa mamac treba voditi nisko i zadržati u zoni u kojoj riba kupi zalogaje.
U reci su i dvopruga uklija, odnosno beovica, kao i skobalj i krkuša. Skobalj obično pase po tvrdoj podlozi u tekućoj vodi, dok se krkuša zadržava pri dnu; sitniji pribor i uredno vođenje mamca olakšavaju prepoznavanje njihovog griza.
Kako se peca
Na Jermi se peca sa obale ili gaženjem vode u koritu. Mušičarenje je usmereno na pastrmku: nimfe se koriste kada se riba hrani pri dnu, uz imitacije gamarusa i vodenih insekata. Korisno je pustiti mamac da prati struju bez neprirodnog zatezanja, naročito iza kamenja i kroz mirnije džepove.
Suve mušice daju rezultate tokom rojenja jednodnevki u maju, tularaša krajem maja i u junu, a žutih kamenjarki u julu. Kada pastrmka kupi insekte sa površine, mušičaru više koristi da pogodi način na koji mušica plovi nego da stalno menja mesto.
Varaličarenje je među najzastupljenijim tehnikama na reci. Za pastrmku se koriste male pastrmske varalice i vobleri. Kraći, precizan zabačaj uz kamen i vođenje kroz prelaz struje često su korisniji od brzog pretraživanja celog vira.
Ribolov na plovak koristi se u mirnijim delovima, a crvići su mamac za krupnog klena. Na ulazima u brzake tradicionalno se klen lovi voćnim mamcima: višnja i šljiva spadaju u taj izbor, a koriste se i:
Mamac treba da prođe prirodno, bez naglog povlačenja kroz struju.
Za mrenu se koriste obična glista i đubretarka, koje se plasiraju u dubljim plićacima i blagim vrtlozima. Pri takvom ribolovu prirodnim mamcima važno je održavati dodir sa mamcem pri dnu, ali ga ne ukopati među kamenje.
Pristup vodi
Automobilom se prilazi sa puta Pirot–Dimitrovgrad, odvajanjem kod Sukova. Asfaltni put kroz kanjon prolazi pored Vlasa, Poganovskog manastira i Trnskih Odorovaca.
U zoni Poganovskog manastira, kod obližnjeg ugostiteljskog objekta, nalazi se veliki uređen parking. Reka se pruža neposredno uz drum i lako joj se prilazi sa puta.
Pravila i dozvole
Prema starijim pravilima, za rekreativni ribolov potrebna je dozvola, a za deo Jerme u rezervatu posebna dozvola za zaštićeno područje; dobija se kod JP „Srbijašume”, ovlašćenih lokalnih ribolovačkih udruženja i distributivnih mesta. Godišnja dozvola za ribarsko područje u rezervatu iznosi 3.000 dinara za 2025. i 2027. godinu, dok je za 2026. cena 3.000 ili 2.000 dinara. Standardna dnevna dozvola u Srbiji za 2025, 2026. i 2027. godinu iznosi 1.300 dinara, a višednevna 2.600 dinara.
Opšta pravila u Srbiji za 2026. zabranjuju noćni ribolov salmonidnih vrsta od 21:00 do 03:00 leti i od 18:00 do 05:00 zimi. Zabranjeni su ribolov rukom, eksplozivnim sredstvima, električnom strujom, ostima, harpunom, podvodnom puškom, vatrenim oružjem i otrovima, kao i grabuljanje.
Prema opštim pravilima za 2026, lovostaj na potočnu pastrmku traje od 1. oktobra do 1. marta. Za mrenu traje od 15. aprila do 31. maja, uz minimalnu meru 25 cm, a za šarana od 1. aprila do 31. maja, uz meru 30 cm. Smuđ je u lovostaju od 1. marta do 30. aprila, uz meru 40 cm; za soma lovostaj traje od 1. maja do 15. juna, uz meru 60 cm, a za štuku od 1. februara do 31. marta, uz meru 40 cm.