Riblje mlijeko živi u morskom priobalju, gde se okuplja u jatima iznad mekanog dna. U Hrvatskoj se može sresti i u Kanalu Daksa. Nije uobičajena meta ribolova udicom, pa za njega nema pouzdane preporuke kada najbolje grize. Hrani se sitnim planktonskim račićima, zbog čega standardni mamci i pribor nisu prikladan izbor.
Ukratko
Kako prepoznati
- Telo je izduženo i gotovo providno, pa se kroz njega naziru unutrašnji organi.
- Oči su upadljive, a duž tela mogu se videti sitne tamne pigmentne tačke.
- Leđna peraja su razdvojena, a trbušna su spojena u prianjaljku.
- Repno peraje je zaobljeno, bez dubokog useka.
Kako loviti
Ova vrsta nije pogodna za uobičajen ciljani ribolov udicom. Odmet i kančenica namenjeni su ribama koje mogu da prihvate znatno krupniji zalogaj, dok varaličarenje ne odgovara načinu ishrane ribljeg mlijeka. Zato ovde nije opravdano nuditi nekoliko navodno uspešnih tehnika: ribolovcu je korisnije da prepozna jato nego da ovu ribu smatra realnom metom standardnog pribora.
Na šta loviti
Prirodnu hranu čine veoma sitni planktonski račići, naročito veslonošci. To nisu zalogaji koje uobičajeni mamci za morski ribolov dobro oponašaju. Komad ribljeg mesa, krupniji račić ili varalica nisu opravdana preporuka za ciljani lov ove vrste; njenu ishranu ne treba poistovećivati sa ishranom krupnijih glavoča.
Gde loviti
Treba ga tražiti u zaklonjenijem morskom priobalju, iznad peskovitih i muljevitih površina, gde se jata zadržavaju u vodenom stubu. Kanal Daksa u Hrvatskoj primer je vode u kojoj je vrsta zabeležena. Prisustvo na takvom mestu ipak ne znači da je ravnomerno raspoređena ili da se može redovno loviti udicom.
U kuhinji
Jestivo je i u pojedinim sredozemnim oblastima koristi se celo, najčešće za prženje ili sitne pržene zalogaje. Ukus je blag i nežan, a zbog sitnog tela važnije je pažljivo rukovanje nego filetiranje. Nije tipična riba za pripremu pojedinačnih porcija.
O ribi
Iako pripada porodici glavoča, riblje mlijeko ne provodi život stalno oslonjeno na podlogu. Značajan deo vremena boravi u slobodnoj vodi, okupljeno u jata. Takav način života razlikuje ga od uobičajene predstave o glavočima kao ribama dna.
Providnost tela pomaže mu da bude manje upadljivo u osvetljenom vodenom stubu. To nije znak da je primerak tek izlegnut: i odrasle jedinke zadržavaju nežan, gotovo staklast izgled. Upravo zbog toga lako može biti pogrešno prepoznato kao mlađ neke druge ribe.
Hranu uzima iz okolne vode, loveći sitne planktonske životinje. Kretanje i zadržavanje jata povezani su sa rasporedom hrane, pa se njihovo prisustvo na istom mestu može menjati. Za razumevanje ove vrste važnije je posmatrati vodeni stub nego samo izgled dna.
Životni vek mu je kratak, a rast i razmnožavanje odvijaju se brzo. Ikra se polaže uz podlogu, za razliku od odraslih jedinki koje često borave u slobodnoj vodi. Izgled i brojnost jata tokom godine menjaju se sa smenom generacija.
Vode u kojima se nalazi
- Kanal Daksa (Hrvatska)