Riba balon naseljava priobalno more, naročito peščana i mešovita dna uz podvodnu vegetaciju. U Crnoj Gori sreće se i u Topaljskom zalivu. Tokom toplijeg dela godine češće prilazi obali, a može se uloviti na komad ribljeg mesa ili lignje ponuđen blizu dna. Nije za jelo zbog tetrodotoksina, a njene čeljusti mogu ozbiljno da povrede.
Ukratko
- Tipična težina
- 0,5–3 kg
- Rekord
- 7 kg
Kako prepoznati
- Telo je izduženo, sa širokom glavom i stomakom koji može snažno da se naduje.
- Leđa su sivkasta do zelenkasta, posuta tamnim pegama, a trbuh je beo.
- Duž boka pruža se upadljiva srebrnasta traka.
- Mala usta imaju snažne, srasle zube nalik kljunu.
- Leđno i podrepno peraje pomerena su ka repu, dok trbušnih peraja nema.
Kako loviti
Najčešće dolazi kao neželjen ulov pri dubinskom ribolovu i ribolovu prirodnim mamcima. Mamac ponuđen neposredno iznad dna lako pronalazi zahvaljujući razvijenim čulima i radoznalom ponašanju. Pri varaličarenju može napasti varalicu vođenu uz dno, uz kraća zastajanja.
Snažni zubi lako presecaju predvez i oštećuju pribor, pa ulov ne treba prihvatati rukom niti približavati prste ustima; za oslobađanje udice potreban je alat sa dugim drškama.
Na šta loviti
Komadi lignje i ribljeg mesa odgovaraju njenoj mesožderskoj ishrani, a čvršće meso lignje bolje se zadržava na udici. Može uzeti i meso rakova ili školjki, čije tvrde delove u prirodi lomi snažnim zubima. Pokretne varalice takođe izazivaju napad, ali mekane mamce lako pregrize i uništava.
Gde loviti
Najviše joj odgovaraju priobalne oblasti sa peščanim ili muljevitim dnom, livadama morske trave i prelazima prema kamenitim delovima. Hranu traži uz dno, ali se kreće i iznad njega. U Crnoj Gori prisutna je u Topaljskom zalivu. Pri izboru mesta važniji su dostupnost plena i sastav dna nego sama udaljenost od obale.
O ribi
Poreklo
Lagocephalus sceleratus je poreklom iz Indo-Pacifika, a u Sredozemno more dospela je kroz Suecki kanal. Odatle se proširila prema drugim oblastima, uključujući Jadran. Pripada doseljenim vrstama koje mogu snažno da utiču na lokalne zajednice morskih organizama.
Ishrana
Hrani se rakovima, mekušcima i ribom. Zubi su srasli u čvrste ploče koje služe za lomljenje tvrdog plena, a rastu tokom života. Zbog takvog načina ishrane može da ošteti udice, predveze i mreže, pa njen susret sa ribolovnim priborom često ostavlja prepoznatljive tragove.
Naduvavanje
Naduvavanje je odbrambena reakcija, a ne uobičajen položaj tela. Kada je ugrožena, uzima vodu i povećava zapreminu tela kako bi otežala napad grabljivca.
Ne treba je uznemiravati radi posmatranja ili fotografisanja ove pojave.
Razmnožavanje
Razmnožava se polaganjem ikre, uz spoljašnje oplođenje. U toplijem delu godine u mnogim oblastima raste njena aktivnost u priobalju, dok sa zahlađenjem može da se povuče u dublje more. Kretanje zavisi i od dostupnosti hrane, pa prisustvo uz obalu nije svuda jednako tokom godine.
Otrov
Najvažnija osobina za svakoga ko je ulovi jeste prisustvo tetrodotoksina, veoma snažnog otrova.
Riba se ne sme jesti, a kuvanje, pečenje i zamrzavanje ne čine je bezbednom. Otrov može biti prisutan i u mesu, pa uklanjanje unutrašnjih organa nije pouzdan način da se spreči trovanje.
Vode u kojima se nalazi
- Topaljski zaliv (Crna Gora)
