Kosirica živi uz kamenitu obalu, među algama i morskom travom, pa je treba tražiti blizu zaklona. Hranu traži danju, a u toplijem delu godine lakše je uočiti njenu aktivnost u priobalju. Lovi se sitnim komadima morskog crva ili mesa račića, ponuđenim uz samo dno.
Ukratko
- Tipična težina
- 0,02–0,08 kg
Kako prepoznati
- Telo je ovalno, bočno spljošteno i prekriveno jasno vidljivim ljuskama.
- Boja je promenljiva, od zelenkaste do smeđaste, sa nepravilnim tamnim šarama.
- Duž gornjeg dela bokova ističe se niz tamnih mrlja.
- Usta su mala, sa mesnatim usnama, bez brkova.
- Leđno peraje je dugo i neprekinuto, a rep je zaobljen.
Kako loviti
Najvažniji su sitna udica, lagan pribor i pažljivo postavljen mamac. Ponudi ga uz rub obraslog kamena ili na čistini između algi, umesto da ga spuštaš u najgušći zaklon. Možeš ga držati gotovo nepomično ili povremeno blago pomeriti, tek toliko da privuče pažnju. Kosirica ume da čupka mamac, pa sačekaj jasan potez pre kratkog, odmerenog zatezanja. Posle kačenja vodi je ravnomerno, dalje od pukotina i rastinja.
Na šta loviti
Mali komad morskog crva i očišćeno meso račića najprirodniji su izbori, jer odgovaraju njenoj ishrani sitnim beskičmenjacima. Može poslužiti i komadić mesa školjke, ali mora biti dovoljno sitan da ga riba uzme zajedno sa udicom. Mamac treba da bude mekan i uredno postavljen, bez dugih delova koje kosirica može samo da otkida.
Gde loviti
Traži:
- kamenito priobalje sa algama,
- rubove livada morske trave,
- prelaze između stena i peska.
Važniji su zaklon i obraštaj nego potpuno golo dno. U Zaljevu Marina u Hrvatskoj obrati pažnju na takve delove obale, naročito na manje čistine uz kamenje gde mamac ostaje vidljiv.
U kuhinji
Meso je jestivo i blagog ukusa, ali zbog sitnog tela kosirica daje malo mesa i zahteva strpljenje pri odvajanju kostiju. Nije naročito praktična za pripremu pojedinačnih porcija; više odgovara jednostavnoj pripremi cele ribe ili kao deo riblje supe.
O ribi
Kosirica je rasprostranjena u Sredozemnom moru i susednom delu istočnog Atlantika. Za njen način života važnija je raznovrsnost podloge nego otvoren prostor: preplet algi, kamenja i pukotina pruža joj mesta za hranjenje, odmor i sklanjanje.
Hrani se sitnim beskičmenjacima koje pronalazi na podlozi i među rastinjem. Rakovi, mekušci i crvi čine važan deo njene prirodne hrane. Mesnate usne i mala usta omogućavaju joj da pažljivo izdvaja plen sa neravnih površina.
Tokom razmnožavanja mužjak priprema gnezdo od algi i privlači ženke. Ikra ostaje vezana za gnezdo, a mužjak je čuva i neguje. Takvo ponašanje pokazuje da ova sitna priobalna riba ima znatno složeniji život nego što se može zaključiti iz kratkog susreta sa obale.
Aktivna je pretežno danju, dok se noću povlači u zaklon. U toplijem delu godine češće se primećuje kako pretražuje obraslu podlogu, dok sa zahlađenjem postaje manje pokretna. Boja joj je promenljiva, pa pri prepoznavanju treba posmatrati raspored šara i oblik tela, a ne samo osnovnu nijansu.
Vode u kojima se nalazi
- Zaljev Marina (Hrvatska)
