Golub kosir

Golub kosir živi uz peskovito i muljevito morsko dno, a zalazi i u uvale i kanale hrvatskog Jadrana. Priobalni susreti su verovatniji tokom toplijeg dela godine, dok hranjenje zavisi i od lokalnih uslova. Lovi se odmetom i dubinskim ribolovom, uz mamac položen na dno. Dobri izbori su meso školjki, rakovi i komadi lignje.

Ukratko

Tipična težina: 2–8 kg
Rekord: 14,5 kg
Popularnost: 3/10
Težina ulova: 7/10
Snaga borbe: 8/10
Ukus: 5/10
Lakoća pripreme: 3/10

Kako prepoznati

Telo je spljošteno, a široka, šiljata grudna peraja daju mu obris krila.
Glava je jasno izdvojena iz prednjeg obrisa tela, sa kratkom, zaobljenom njuškom.
Leđa su smeđa do gotovo crna, dok je trbušna strana svetla.
Rep je veoma dug i tanak, sa otrovnom bodljom blizu osnove.
Usta su sa donje strane tela i imaju pločaste zube za drobljenje tvrdog plena.

Kako loviti

Odmet je praktičan izbor sa obale tamo gde se čisto, mekano dno približava mestu zabacivanja. Mamac treba da miruje na dnu, uz dovoljno otežanja da ga struja ne pomera nekontrolisano. Iz plovila odgovara dubinski ribolov, uz spuštanje mamca na rub peskovitog ili muljevitog terena. Pribor treba da ima pouzdanu kočnicu i predvez otporan na habanje. Posle kačenja održavaj ravnomeran pritisak: široko telo pruža veliki otpor, a naglo privlačenje povećava mogućnost kidanja. Pri prihvatanju posebno pazi na repnu bodlju i ne hvataj ribu za rep.

Na šta loviti

Meso školjki i rakovi najbolje prate njegovu prirodnu ishranu. Mekano meso školjke treba dobro učvrstiti na udici, tako da vrh ostane slobodan. Komad lignje je izdržljiviji mamac kada sitne životinje brzo oštećuju mekše zalogaje. Mogu poslužiti i krupniji morski crvi. Važnije je da mamac bude svež i ponuđen neposredno na dnu nego da bude naročito veliki.

Gde loviti

Traži peskovite i muljevite delove priobalja, naročito prelaze između čistog dna i livada morske trave. Golub kosir se hrani na takvim terenima, mada tokom kretanja prelazi i preko drugih podloga. U Hrvatskoj živi u Splitskom i Šoltanskom kanalu, kao i u Koločepskom kanalu. Unutar tih oblasti korisnije je tražiti odgovarajuću podlogu i tragove života na dnu nego se oslanjati samo na izgled obale.

U kuhinji

Meso je svetlo, blagog ukusa i čvršće strukture, a najčešće se koriste mesnati delovi grudnih peraja. Nema sitnih koštanih kostiju, ali skidanje kože i odvajanje mesa od hrskavice traže nešto veštine. Pogodno je za pečenje i dinstanje. Svežinu treba pažljivo proceniti: izražen miris amonijaka nije prihvatljiv miris mesa za pripremu.

O ribi

Golub kosir ne kreće se samo po dnu. Može da pliva iznad njega snažnim, skladnim zamasima grudnih peraja, pa u vodi zaista podseća na pticu u letu. Iako deluje tromo kada miruje, sposoban je za naglo ubrzanje i promenu pravca.

Pri hranjenju koristi usta sa donje strane tela i snažne zubne ploče. Njima drobi ljušture školjki i tvrde oklope rakova, a prihvata i druge beskičmenjake koje nalazi uz podlogu. Zbog takve ishrane njegovo prisustvo često prati oblasti sa bogatim živim svetom u sedimentu.

Oplodnja je unutrašnja, a mladunci se razvijaju u telu ženke i rađaju živi. Na svet dolaze već oblikovani i sposobni za samostalan život. Takav način razmnožavanja bitno se razlikuje od predstave da sve ribe polažu ikru u vodu.

Tokom toplijeg dela godine češće prilazi plićem priobalju, dok se sa zahlađenjem može povući u dublju vodu. Ta pomeranja nisu svuda jednaka: raspored hrane i osobine morskog dna utiču na to gde će se zadržavati. Zato odsustvo sa poznatog mesta ne znači da je napustio širu oblast.