Mušica ti je među prstima, završni deo predveza jedva vidiš, a slobodni kraj ponovo izmiče iz petlje. Kada zahladni ili počne večernje rojenje, vezivanje ume da potraje duže od izbora mušice. Brzinu dobijaš izborom čvora koji odgovara ušici i materijalu, ali i sitnicama koje pripremiš pre izlaska na vodu.
Šta određuje izbor čvora
Prvo pogledaj ušicu udice. Na sitnoj suvoj mušici nema mnogo prostora za udvojenu nit i glomazan čvor. Veća nimfa ili strimer obično ostavljaju više mesta za rad prstima. Zatim proveri završni deo predveza: deblji i krući materijal drugačije se slaže pri zatezanju od tankog, mekog najlona.
Veličina ušice: predvez treba da prolazi bez guranja i oštećivanja kraja.
Debljina i materijal: čvor isprobaj baš na najlonu ili fluorokarbonu koji nosiš na vodu.
Vrsta mušice: za suvu mušicu i mnoge nimfe praktičan je čvor priljubljen uz ušicu; strimeru ponekad koristi slobodna petlja.
Uslovi vezivanja: biraj pokrete koje možeš da ponoviš hladnim prstima, uz dovoljno veliku početnu petlju.
Za početak ti je dovoljan jedan dobro uvežban čvor uz ušicu. Poboljšani klinč je razuman izbor. Dejvi dodaj ako često menjaš sitne mušice, a neklizajuću petlju kada počneš da koristiš strimere kojima želiš više slobode u vodi. Nema potrebe da istog dana učiš pet različitih vezivanja.
Klinč za pouzdan početak
Obični klinč ima niz namotaja i završno provlačenje kroz malu petlju uz ušicu. Poboljšani klinč dodaje još jedno provlačenje kroz veću petlju koja se tada otvori. Oba zahtevaju uredno slaganje namotaja; dodatni prolaz kod poboljšanog klinča ne može da popravi ukrštene namotaje.
Za tanak završni deo predveza praktična polazna tačka je pet do sedam punih namotaja. Broj prilagodi prečniku i materijalu, pa proveri kako čvor naleže. Sa debelim, krutim predvezom previše namotaja može otežati potpuno zatvaranje.
Provuci kraj kroz ušicu i ostavi oko deset centimetara za rad.
Slobodnim krajem napravi namotaje oko osnovne niti, udaljavajući se od ušice.
Vrati kraj kroz malu petlju uz ušicu, pa kroz veliku petlju koja se upravo formirala.
Navlaži čvor čistom vodom, pridržavaj slobodni kraj i polako povlači osnovnu nit dok se namotaji ne slože uz ušicu.
Ako se namotaji nagomilaju jedan preko drugog ili ostane razmak do ušice, odseci čvor i ponovi. Naglo povlačenje suvog predveza može da ga ošteti trenjem. Uredan klinč izgleda kao kratak, zbijen niz namotaja, bez petlje koja viri sa strane.
Mali čvor za sitne mušice
Dejvi čvor je kompaktan završni čvor sa malo provlačenja. Zbog toga je zgodan kada često menjaš sitne suve mušice i nimfe. Troši malo završnog dela predveza, naročito kada uvežbaš zatvaranje bez velikog viška slobodnog kraja.
Dvostruki Dejvi dodaje još jedan namotaj u završnoj petlji. Malo je krupniji od jednostrukog, ali je dobar kandidat za svakodnevnu upotrebu ako ti odgovara način vezivanja. Njegova prednost je što početnu petlju možeš ostaviti dovoljno velikom za prste, pa je tek zatim pažljivo zatvoriti.
Jednostruki i dvostruki Dejvi traže tačan raspored niti pri završnom zatezanju. Pre nego što ih poneseš na vodu, napravi nekoliko primeraka na svom predvezu i proveri svaki. Nemoj vežbati samo sa debelim najlonom koji se lako vidi, a zatim prvi put pokušavati sa tankim materijalom u sumrak.
Palomar ima drugačije ograničenje: kroz ušicu prolazi udvojena nit, a zatim cela mušica kroz petlju. To može biti nezgodno sa sitnom ušicom ili strimerom čija se duga vlakna hvataju za predvez. Ima smisla kada ima dovoljno prostora za oba prolaza; za najmanje mušice obično je praktičniji čvor koji traži samo jednu nit kroz ušicu.
Kada mušici treba petlja
Čvor priljubljen uz ušicu odgovara mnogim suvama i nimfama. Kod strimera, naročito sa krućim završnim delom predveza, neklizajuća petlja ostavlja mušici više slobode pri promeni pravca i kratkim povlačenjima. Petlja ostaje otvorena i posle zatezanja čvora.
Dovoljno je da petlja ostavi nekoliko milimetara slobodnog prostora ispred ušice. Prevelika petlja lakše hvata materijal mušice ili se prebacuje preko udice. Nema potrebe da je dodaješ svakoj mušici samo zato što daje više pokretljivosti; na sitnoj suvoj mušici dodatni čvor i petlja mogu da smetaju urednoj prezentaciji.
Pribor koji olakšava vezivanje
Često najviše vremena ode na provlačenje predveza kroz ušicu. Tu pomažu naočare za blizinu ili malo uvećalo, kao i žičani uvlakač, ako njegova petlja može lako da prođe kroz otvor. Pre vezivanja proveri da ušicu ne zatvaraju lak ili vlakna mušice.
Za početak su dovoljni oštar sekač i pean, klešta koja se zaključavaju. Peanom možeš držati udicu za luk dok radiš sa predvezom, bez stiskanja perja i drugih vlakana. Vredi dati više za sekač koji čisto odseca tanak materijal i za pean koji sigurno drži malu udicu.
Za hladno jutro pripremi nekoliko mušica već vezanih za završne delove predveza. Namotaj svaki zasebno na penu, bez jakog zatezanja, i obeleži prečnik. Na vodi tada spajaš dva dela predveza, za šta je dvostruki hirurški čvor praktičan kada su im prečnici približni. Probaj nekoliko pripremljenih komada pre nego što tako popuniš celu kutiju.
Provera pre prvog zabačaja
Svaki novi čvor proveri ravnomernim povlačenjem, držeći udicu peanom za luk, sa vrhom okrenutim od ruke. Posmatraj da li se slobodni kraj uvlači i da li čvor menja oblik. Tek kada ostane potpuno zatvoren, skrati višak.
Ne seci slobodni kraj sasvim uz čvor. Ostavi približno dva do tri milimetra, a odsečene komadiće predveza spakuj i ponesi sa vode.
Ako mušica nestane, pogledaj preostali kraj. Kovrdžav završetak može ukazivati na izvlačenje čvora. Proveri i da li je predvez oštećen ili pretanak za veličinu mušice. Kod gubitka tokom zabačaja obrati pažnju na prerano kretanje napred, pre nego što se mušičarska uzica ispravi iza tebe.
Posle udarca nimfe ili strimera o kamen pređi prstima preko poslednjih nekoliko centimetara predveza. Hrapavost, spljošteno mesto ili oštar pregib dovoljan su razlog da odsečeš taj deo i ponovo vežeš mušicu.