Zabaciš koliko možeš, zategneš najlon i čekaš. Posle dvadesetak minuta mamac se vrati gotovo netaknut, a sledeći zabačaj ode još dalje. Na morskoj obali tako lako preskočiš pojas u kojem se riba hrani. Pre nego što promeniš udicu ili mamac, proveri gde ti sistem zapravo leži: na plitkom peščanom pragu, u udubljenju ili preko ivice kamenja.
Najpre pogledaj dno
Pre raspakivanja posmatraj vodu nekoliko minuta, po mogućnosti sa malo uzdignutog, bezbednog mesta. Na peščanoj i šljunkovitoj obali traži promenu nagiba dna, pojas dublje vode uz obalu i prekide u plićaku. Na kamenitoj obali gledaj gde stena prelazi u pesak i gde se između kamenih ploča otvara čist prolaz.
Kada ima talasa, ponavljanje njihovog lomljenja otkriva pliće delove. Ako se talas redovno lomi na istom pojasu, a bliže obali ponovo smiruje, između može biti udubljenje. Prekid u liniji bele pene može ukazivati na dublji prolaz, ali ga posmatraj kroz više talasa. Jedan mirniji trenutak nije dovoljan.
Tamna mrlja u bistrom moru može biti dubina, livada morske trave ili kamen. Zato uporedi boju sa ponašanjem talasa i onim što vidiš na susednom delu obale. Za prvi pokušaj izdvoji ivicu prelaza, gde uz plići ili zaklonjen deo postoji dublja voda.
Izaberi mesto prema ribi
Za ovčicu prvo proveri peskovito dno i blaga udubljenja u njemu. Oradu traži i na mešovitom dnu, naročito uz prelaze peska, kamenja i školjki. Šarag je vezaniji za kamenite zaklone i njihove rubove. Nasumičan zabačaj na sredinu velike jednolične peščane površine daje ti malo podataka za sledeći pokušaj.
Brancina vredi tražiti uz ivicu zapenjenog pojasa, kameniti istak ili mesto gde se sitna riba skuplja uz obalu. Ponekad je to svega nekoliko metara od suvog. Ako koristiš varalicu, prvo proveri bliži pojas zabačajima ukoso uz obalu, pre nego što počneš da pretražuješ otvorenu vodu.
Sa mola važi isti pristup: pogledaj senku, završetak kamenog nasipa i promenu dubine uz njegov bok. Mamac spusti uz podnožje ili zabaci malo preko prelaza, tako da ga možeš izvući bez provlačenja kroz kamenje. Dubina neposredno ispod tebe može biti veća nego na kraju dugog zabačaja sa susedne plaže.
Proveri različite daljine
Za početak je bolji jedan štap i uredno pretraživanje nego nekoliko nasumično raspoređenih sistema. Koristi isti mamac i menjaj samo položaj. Daljine ispod su primer za pristupačnu plažu; prilagodi ih stvarnom položaju udubljenja i prelaza.
Prvi zabačaj spusti u najbliži zanimljiv pojas, često na 10–20 metara. Ciljaj dublju stranu prelaza, a ne sam vrh plićaka.
Posle približno 10–15 minuta izvuci sistem i pregledaj mamac. Ako je oštećen ili skinut, skrati sledeće čekanje i proveri kako stoji na udici.
Sledeći zabačaj pošalji na drugi uočeni prelaz, recimo 25–40 metara od obale. Zadrži isti mamac da bi poređenje imalo smisla.
Dalju zonu proveri tek ako tamo vidiš razlog: spoljašnju ivicu plićaka, čistinu ili promenu dna. Zabeleži na kojoj daljini dobijaš dodire.
Ako dve ili tri smislene pozicije ostanu bez znaka aktivnosti, pomeri se do sledećeg prelaza duž obale i ponovi proveru.
Ove minute koristi kao početni raspored, ne kao rok posle kojeg riba mora da se javi. Za oradu na dobro izabranom mestu ima smisla čekati duže. Ako mamac nestaje za nekoliko minuta, nema koristi od pola sata gledanja u štap sa praznom udicom.
Prati i ugao najlona. Kada posle svakog zabačaja odlazi sve više u stranu, sistem ti verovatno klizi duž obale. Isplaćeni najlon ne pokazuje dubinu: desetine metara mogu ležati gotovo paralelno s plažom.
Zadrži mamac na izabranom mestu
Za kraće zabačaje po čistom dnu, pri slabom talasu, praktičan početak je štap dužine oko 3,6 metara, najlon prečnika 0,30–0,35 milimetara i jednostavan sistem sa jednom udicom. Na osnovni najlon navuci klizno olovo, zatim zaštitnu perlu i veži virblu. Na drugi kraj virble dolazi predvez dužine 50–80 centimetara.
Predvez prečnika 0,25–0,30 milimetara odgovara lakšem ribolovu po čistom pesku; uz kamenje treba deblji zbog habanja. Udicu veži direktno za predvez, bez kopče uz mamac. Za manji komad morskog crva ili mesa školjke možeš početi udicom širine luka približno 6–9 milimetara, sa slobodnim vrhom.
Na mirnijoj vodi probaj olovo od 30–50 grama. Ako ga talas stalno kotrlja, prvo proveri možeš li pecati bliže ili u zaklonjenijoj uvali. Teže olovo koristi samo u dozvoljenom opterećenju štapa, računajući i mamac; za snažne zabačaje potreban je odgovarajući ojačani završni deo najlona.
Posle zabačaja pokupi višak najlona dok ne uspostaviš blag kontakt sa olovom. Nemoj zatezanjem povlačiti sistem iz odabrane rupe. Kočnicu podesi tako da riba može da uzme najlon pod opterećenjem, ali je ne otpuštaj toliko da talasi stalno izvlače novu strunu.
Izaberi vreme i proveri rezultat
Na jadranskoj obali za prvi izbor termina više pažnje posveti svetlu, vetru i talasima nego samoj satnici plime i oseke. U bistrom, mirnom moru proveri zoru i sumrak. Tokom vedrog dana traži senku, dublji rub ili zaklon uz kamen, umesto da automatski dodaješ daljinu.
Blago talasanje može podići sitnu hranu sa dna i zamutiti uski pojas uz obalu. To vredi proveriti, naročito uz rub pene. Jugo može doneti i mnogo trave koja se hvata za najlon, dok bura otežava kontrolu sistema; gledaj stvarno stanje na mestu sa kojeg pecaš.
Ne ulazi u talase da bi dobio nekoliko metara zabačaja. Izbegavaj prolaze sa vidljivim odlivanjem vode i stene koje talasi prelivaju; promeni položaj ili odustani ako nemaš bezbedan oslonac.
Posle ribolova zapiši položaj, približnu daljinu, vetar i stanje mamca pri vađenju. Ako se dodiri ponavljaju na istom prelazu, sledeći put prvo proveri njega. Posle jačeg talasanja ponovo pogledaj dno, jer se peščani prag i udubljenje mogu pomeriti.
Kad izvučeš sistem, pređi prstima preko poslednjih dvadesetak centimetara predveza. Hrapavost i sitna oštećenja otkrivaju dodir sa kamenjem ili školjkama. Zameni oštećeni deo, pa sledeći zabačaj pomeri malo na čistu stranu istog prelaza.