Štap je još preko kolena, varalica u vodi, ali pogled sve češće odlazi prema obali. Vetar zateže rukav jakne i čamac više ne stoji onako kako je stajao pre deset minuta. Nekada bi usledio još jedan zabačaj. Posle neprijatnog iskustva na vodi, ruka ranije posegne za veslom.
Takve promene obično prolaze bez velike priče. Ribolovac počne pažljivije da bira mesto za izlazak, drugačije slaže opremu i češće podiže oči s vode neposredno uz čamac. Onima koji ga poznaju može delovati da je postao oprezniji preko noći. Kod kuće se, međutim, još suše stvari iz prethodnog izlaska.
Šta ostane u sećanju
Od neprijatnog povratka često ostanu sasvim sitni detalji: mokra manžetna koja se zalepila za zglob, drška vesla koju prsti stežu jače nego inače, zvuk kutije s priborom koja klizi po dnu. Ulov se zaboravi pre tih nekoliko minuta. Ponekad se kasnije ne pamti ni koja je varalica bila vezana.
Na priboru ostanu ogrebotine, a u navikama male izmene. Telefon više ne završava ispod rezervne odeće. Veslo ima svoje mesto i ne zatrpava se torbom. Pre polaska se pogleda i obala na koju bi se moglo pristati, čak i kada je plan da se obiđe samo poznati zaliv.
Mnogi ribolovci posle takvog izlaska drugačije prepoznaju sopstveni pribor. Predmeti koji su godinama bili samo deo opreme počnu da podsećaju na određeni pokret ili trenutak:
izlizana drška vesla koju je bilo teško pustiti;
mokra torba koja je kod kuće pražnjena na pločicama;
rukavice ostavljene da se suše pored radijatora;
ogrebotina na boku čamca, primećena tek pri pranju.
Vetar se ranije primeti
Dok ribolov dobro ide, pažnja se lako suzi na vrh štapa ili prikaz dubine. Obala postane pozadina. Posle lošeg iskustva češće se primete krošnje, promena površine vode i trenutak kada veslanje počne da traži više snage. Pogled se podigne i dok mamac još tone.
Posebno ume da zavara lak odlazak niz vetar. Čamac klizi, razgovor ide normalno, a udaljenost se nakupi bez mnogo napora. Povratak istim putem izgleda drugačije kad vetar duva u lice. Tada i poznati deo obale deluje dalji, naročito dok se pramac uporno okreće u stranu.
Tu se promeni i odnos prema vremenu provedenom na vodi. Dva sata vožnje do obale i rano ustajanje lako postanu razlog da se ostane još malo. Posle neprijatnosti ta računica slabije drži. Sendvič može da se pojede i u parkiranom automobilu, sa otvorenom torbom na suvozačkom sedištu.
Oprema se drugačije bira
Sunce ume lepo da zagreje leđa dok je hladna voda i dalje sasvim druga priča. Naglo uranjanje može da poremeti disanje, a hlađenje otežava pokrete potrebne za povratak u čamac. Zbog toga se odeća za izlazak na vodu pažljivije razmatra od jakne za sedenje na obali.
U izbor opreme tada uđe i suvo odelo za veslanje. Ono ograničava prodor vode, dok odgovarajući slojevi ispod njega obezbeđuju toplotnu zaštitu. Važni postanu kroj, stanje zaptivki i mogućnost da se u njemu normalno sedne i zavesla. To su stvari koje se proveravaju oblačenjem i pokretom, a ne pogledom na vešalicu.
Promeni se i sadržaj torbe. Manje mesta dobije peta kutija varalica, više suva odeća u nepromočivoj vreći. Pribor se slaže tako da se do potrebne stvari stiže jednom rukom, bez prekopavanja. Na podu čamca ostane nešto više praznog prostora, a manje stvari koje se kotrljaju pod nogama.
U čamcu ili kajaku nosimo prsluk za spasavanje, pratimo vetar i promenu vremena, a nekome na obali ostavljamo podatke gde ćemo biti i kada se vraćamo.
Teško je prekinuti dobar izlazak
Najnezgodnije je okrenuti nazad baš kada je riba počela da radi. Još jedan prolaz deluje sasvim razumno, naročito ako je prethodni doneo udarac. U društvu se tome doda i kratko odmeravanje pogleda. Niko ne bi da prvi počne da pakuje štapove dok drugi još menjaju mamce.
Posle neprijatnog iskustva čovek obično manje objašnjava. Kaže da kreće prema obali i počne da sprema pribor. Bez govora i dokazivanja. Društvu vremenom takav postupak postane poznat, pa se odluka prihvati dok se zatvaraju kutije i sklanjaju udice.
Ribolov se tada ponekad nastavi s obale. Mokre čizme ostanu iste, kafa je već mlaka, ali čamac je izvučen i razgovor ponovo ide lakše. Desi se i da niko više ne zabaci. Oprema se pakuje sporije, uz uobičajeno traženje poklopca koji je do malopre bio tu.
Povratak se vidi kod kuće
Kod kuće se promena najlakše primeti po vremenu dolaska. Još ima dnevnog svetla dok se čamac ispira i otvara torba. Onaj ko je ostao kod kuće ne mora drugi put da pogleda telefon. Na pitanje kako je bilo može da stane kratak odgovor, dok se voda iz čizme prosipa preko praga.
Ribolovac pritom često ostane isti onaj koji ume pola večeri da provede birajući dve gotovo jednake varalice. Samo se među pripreme uvuku i druge sitnice. Suva odeća dobije stalno mesto, proveri se zatvarač na odelu, a prognoza se pogleda ponovo dok se pije jutarnja kafa.
Za sledeći izlazak korisno je spremiti suve stvari čim se prethodne osuše. Tada nema jutarnjeg preturanja po kući ni traženja druge rukavice. Na dnu otvorene torbe često se pronađe i ona kašičica koja je nedostajala za kafu.