Pri spuštanju torbe na obalu, za pertlu se zakači petlja starog najlona. U travi, na njenom drugom kraju, viri udica. Malo dalje leži prazna kutija od mamaca. Ribolov još nije ni počeo, a već treba odlučiti koliko tuđeg nereda poneti kući.
Sopstveni otpad nije sporan: ambalaža, odsečeni predvezi i prazne kese odlaze sa onim ko ih je doneo. Razlika u mišljenjima nastaje oko onoga što je već zatečeno. Neko usput pokupi sve što može da ponese, dok je neko umoran od toga da svaki izlazak počinje skupljanjem za drugima.
Najlon ostaje opasan bez štapa
Prazna flaša se vidi izdaleka. Odsečeni najlon i upredenica lako promaknu među kamenjem ili u travi, naročito kad su mokri. Ptica može da provuče nogu kroz petlju, pa da je daljim kretanjem zategne. Ako je drugi kraj zakačen za granu ili koren, životinja ostaje vezana za to mesto.
Pojedine ptice odnose vlakna u gnezdo, gde slobodne petlje mogu da zapletu odraslu pticu ili mladunce. Zato ni najlon sklonjen pod žbun nije bezazlen. I dalje je dostupan životinjama, a porast vodostaja može ponovo da ga odnese u vodu.
Udica dodaje sasvim drugu vrstu opasnosti. Može da završi u šapi psa, đonu obuće ili ruci nekoga ko skuplja otpad. Ostaci mamca mogu privući životinju baš do nje. Na uređenim obalama i plažama isti prostor dele ribolovci, kupači i deca koja prevrću kamenje uz vodu.
Koliko tuđeg smeća poneti
Razumno je čuti i ribolovca koji kaže da ne može svaki put da odnese pun džak. Ko prelazi dugu obalu sa jednim štapom i malom torbom nema isti prostor kao neko ko sedi pored vozila. Stalno ponavljanje istog nereda ume da zasmeta, pogotovo kada se na očišćenom mestu ubrzo pojave nove kese.
Drugi će ipak poneti i tuđe, naročito klupko najlona koje im je već pod nogama. Za to često treba manje vremena nego za vezivanje novog predveza. Korist je neposredna: baš ta petlja više neće ostati oko korena ili uz stazu kojom prolaze ljudi.
Zajedničko je uglavnom očekivanje da svako počisti za sobom. Dodatno skupljanje ima smisla u meri koja može da se iznese bez opterećenja. Nekad je to nekoliko opasnih ostataka pribora, nekad puna kesa lake ambalaže. Veće naslage otpada traže dogovor i organizovano odnošenje, naročito ako ih voda stalno nanosi na istu obalu.
Sitnice koje rešavaju problem
Najviše sitnog otpada nastane dok su ruke zauzete: menja se udica, skraćuje predvez, otvara pakovanje. Ako mesto za ostatke nije pri ruci, komadić lako završi kraj stolice. Vetar zatim pomeri laganu kesicu taman toliko da nestane iz vidokruga.
Za najlon i stare udice korisnije su čvrste kutijice sa poklopcem nego slobodan džep torbe. Najlon se u džepu zaplete oko klešta, a udica može da probije tanku kesu. Kutijice treba držati dostupnim tokom pecanja, ne ispod svega ostalog.
Najlon i upredenicu odmah skupi u jednu kutijicu, a odbačene udice odvoji u drugu, otpornu na probijanje.
Za praznu ambalažu ponesi kesu koju možeš da zatvoriš i učvrstiš da je vetar ne odnese.
Opuške potpuno ugasi i odloži u malu negorivu posudu sa poklopcem.
Pri pakovanju pregledaj travu ispod stolice i mesto na kome si menjao montaže.
Otpad odnesi do odgovarajuće posude; uz prepunu kantu ga ne ostavljaj.
Seckanje starog najlona na kraće komade ne zamenjuje odnošenje. Komadi ostaju u okolini i teže se primećuju. Ako se najlon kod kuće skraćuje radi lakšeg pakovanja, to treba raditi iznad posude, da sitni odsečci ne završe po dvorištu ili uz odvod.
Dokle seže bezbedno čišćenje
Dostupnu udicu podigni kleštima, tako da vrh bude okrenut od tela, i odmah je zatvori u posudu. Radne rukavice pomažu pri skupljanju običnog otpada, ali ne garantuju zaštitu od vrha udice. U klupko nepoznate strune ne zavlači prste, jer se udica često ne vidi spolja.
Razbijeno staklo, nepoznate tečnosti i veliki odbačeni predmeti traže drugačiji pristup od prazne kesice. Kada nema odgovarajuće opreme, bolje je obavestiti upravljača vode ili nadležnu komunalnu službu. Nema potrebe da jedan ribolovac sam izvlači težak predmet sa klizave kosine.
Ako je ptica već zapletena, ne treba vući najlon niti pokušavati vađenje zabodene udice. Obrati se veterinaru ili službi koja zbrinjava divlje životinje i što tačnije opiši položaj. Uznemirena ptica može dodatno da zategne strunu dok se pokušava osloboditi.
Ne penji se za priborom na visokim granama i ne ulazi u jaku struju zbog otpada. Najlon ili udicu na električnom vodu nikada ne pokušavaj da dohvatiš.
Kako prići kolegi na obali
Kada neko upravo sprema pribor i ostavi ambalažu pored sebe, kratka ponuda kese često prođe bolje od prozivke. Moguće je da je zaboravio, da namerava da pokupi pri polasku ili da zaista ne mari. Odgovor se obično vidi čim mu se mirno skrene pažnja.
Razgovor vredi voditi bez nadmetanja i vređanja. Dovoljno je pokazati na konkretan ostatak: najlon kraj nogu ili kutiju koju nosi vetar. Ako razgovor postane neprijatan, prekini ga. Prepucavanje preko cele obale smeta i ljudima koji sa ostavljenim smećem nemaju ništa.
Ni način pecanja ne govori ko će počistiti. Kutija od mamaca otkriva poreklo tog komada otpada, ali ne opisuje sve koji koriste mamac. Sa staze se, međutim, lako stekne utisak o čitavom mestu kada uz vodu leže pakovanja pribora. Posebno je neprijatno tamo gde se do obale prilazi uz nečiji posed.
Pred odlazak vredi zastati dok je torba još otvorena. Iz drugog ugla često se vidi ono što je stolica zaklanjala: providan predvez, poklopac kutije ili omot zaglavljen između dva kamena. Tada još ima mesta da se ubaci uz ostatak otpada.