Mušica nekoliko puta prođe uz isti kamen, bez dodira ribe. Mušičar skrati kanap, pomeri se korak unazad i ponovi zabačaj. Malo dalje ribolovac s varalicom već pretražuje sledeći vir. Obojica gledaju istu vodu, ali drugačije provode tih deset minuta. Nesporazum obično počne kada jedan svoj izbor proglasi ozbiljnijim, težim ili vrednijim od tuđeg.
Nekome je upravo ponavljanje tog zabačaja najveće zadovoljstvo. Drugome bi brzo dosadilo, naročito ako vidi da riba uzima nešto što njegov pribor trenutno ne može dobro da ponudi. Izbor načina ribolova često zavisi od takvih sitnica, a razgovor na obali lako sklizne na cenu štapa i pitanje ko je pravi ribolovac.
Šta mušičarenje čini drugačijim
Najjednostavnije objašnjenje počinje priborom. Kod klasičnog mušičarskog zabačaja masa mušičarskog kanapa nosi laganu mušicu. Kod varaličarenja uglavnom težina varalice povlači tanak najlon ili strunu. Iz te razlike dolaze drugačiji pokreti, rad rukama i potreba da se iza leđa ostavi dovoljno slobodnog prostora.
To otvara mogućnost da se veoma lagana imitacija ponudi ribi na površini ili neposredno ispod nje. Kada lipljen pokupi mušicu koja plovi bez neprirodnog povlačenja, ribolovac jasno vidi trenutak uzimanja. Nekoga baš taj prizor zadrži u mušičarenju. Drugi više voli da udarac oseti kroz štap dok vodi varalicu uz dno.
Zašto se mušičari vraćaju
Mušičarenje često usmeri pažnju na detalje koji bi inače promakli: sitne insekte iznad vode, prazan omotač larve na kamenu, razliku između brzine površine i sporijeg toka uz obalu. Traženje odgovarajuće mušice daje tim opažanjima neposredan posao. Posle nekoliko odbijanja počne da smeta i sitno povlačenje najlona preko površine.
Posebno zadovoljstvo donosi riba uhvaćena na sopstvenu mušicu. Nekoliko pera, malo konca i nespretno oblikovano telo odjednom imaju smisla. Vezivanje produžava hobi i tokom večeri kod kuće, kada se pribor inače ne bi ni otvarao. Prve mušice često budu predebele ili nakrivljene, a ipak ponekad prevare klena.
Nekima prija i sam ritam zabačaja. Ruke imaju šta da rade, pogled prati kanap, a pažnja se zadrži na nekoliko metara vode. Sličan mir mnogi nalaze uz plovak ili pri sporom vođenju varalice. Mušičar ga prepoznaje u petlji kanapa koja se ovog puta otvorila tačno gde treba.
Koliko vredi jedan ulov
Mušičarenje se ponekad namerno bira zbog ograničenja. Ribolovac želi da ulovi potočnu pastrmku suvom mušicom i ostaje pri tome i kada bi druga ponuda verovatno donela više dodira. Takav lični zadatak može da ispuni čitavo prepodne. Sasvim je razumljivo i da neko promeni pribor čim vidi da riba uzima pri dnu.
Ipak, mušičarenje nije uvek manje uspešno. Sitna imitacija koja prirodno plovi može odlično da odgovara trenutnoj ishrani ribe. Na drugoj vodi jak vetar, velika dubina ili tesna obala otežavaju posao, pa drugi pribor pruža jednostavniji pristup. Broj ulova zavisi i od toga koliko je izabrana tehnika pogodna za konkretno mesto.
Nema potrebe ni da se mušičarenje vezuje isključivo za hladnu reku i gaženje po kamenju. Može se loviti sa obale jezera, uz mirniji rečni rukavac ili pored trave. Na takvom mestu često treba više pažnje posvetiti rastinju iza leđa nego lepoti dugog zabačaja.
Ko određuje pravo mušičarenje
Najviše varnica ume da bude među samim mušičarima. Za one koji najviše vole klasičan zabačaj, putovanje kanapa i plivanje suve mušice čine veliki deo doživljaja. Zato im lov otežanom nimfom na kratkoj vezi deluje kao sasvim druga tehnika. Ta razlika postoji i može se opisati bez omalovažavanja.
Ribolovci koji vole nimfu više pažnje posvećuju dubini, brzini tonjenja i prepoznavanju jedva vidljivog uzimanja. Kod nekih takvih postavki mušičarski kanap gotovo ne učestvuje u zabačaju. Korisno je znati razliku kada se objašnjava postupak ili bira pribor; mnogo manje koristi ima od osporavanja tuđeg ulova zbog naziva tehnike.
Isti problem nastaje kada se skup pribor ili uredno vezana mušica uzmu kao dokaz znanja. Početniku sa pozajmljenim štapom više znači objašnjenje zašto mu mušica neprirodno ubrzava nego pregled opreme koju bi navodno morao da kupi. Za početne pokušaje dovoljni su usklađen, ispravan pribor i nekoliko upotrebljivih mušica.
Šta drugi vide sa obale
Sa susednog mesta slabo se vidi koliko je nečiji zabačaj tehnički dobar. Mnogo jasnije se vidi kanap koji prelazi preko tuđeg mesta, ulazak u vodu ispred ribolovca koji već lovi ili početnik kome je neko mirno oslobodio mušicu iz grane. Prostor za zabačaj mora da ostane bez ljudi, bez obzira na to ko je prvi stigao.
Briga o ribi takođe ima sasvim praktične obrise. Pribor treba prilagoditi očekivanoj ribi i uslovima, bez namernog produžavanja zamaranja radi jačeg doživljaja. Ako se ulov pušta, treba ga što više zadržati u vodi, prihvatiti mokrim rukama i poduprti telo bez stiskanja i dodirivanja škrga. Fotografisanje može da sačeka pripremljen aparat.
Pre zabačaja proveri prostor iza sebe i sa strane; naočare štite oči od udice.
Pre pomeranja uz obalu dogovori se sa susednim ribolovcem, naročito ako bi ulazio u vodu ispred njega.
Ponudi savet početniku, ali sačekaj da ga prihvati pre nego što mu prepravljaš pribor.
Pokupi odsečeni najlon i ostatke materijala, čak i kada su dovoljno sitni da stanu u jedan džep.
Kada neko na obali pokaže interesovanje za mušičarenje, najlakše ga je približiti kratkim zabačajem i objašnjenjem šta kanap radi. Za prvi pokušaj izaberi čist prostor, bez grana i ljudi iza leđa, pa tek onda pokaži kutiju sa mušicama.