Šljunak koji je u proleće bio pod vodom sada krcka pod nogama. Reka se svela na uzak tok, a u viru ispod granja vidi se nekoliko riba gotovo na istom mestu. Sunce još nije prešlo preko drveća, štap je sastavljen i prvi zabačaj deluje sasvim primamljivo. Upravo tada se postavlja pitanje da li tog jutra uopšte treba pecati.
Odluka teže pada kada je slobodan dan jedva uklopljen, a do vode se putovalo satima. Neko će skratiti ribolov na rano jutro, neko će promeniti vodu, a neko ostaviti pribor u automobilu. Razlika često počinje od onoga što se proveri pre prvog zabacivanja.
Šta vrućina menja u vodi
Toplija voda može da zadrži manje rastvorenog kiseonika, dok ribama sa porastom temperature raste potreba za njim. Borba na udici dodaje napor upravo kada je oporavak otežan. Pri niskom vodostaju smanjuje se i prostor u kojem riba može da nađe povoljnije uslove, pa nekoliko preostalih virova okuplja veći deo ribe iz tog dela toka.
Potočna pastrmka i lipljen posebno su osetljivi na zagrevanje. Klen i šaran podnose topliju vodu, ali ni njihova otpornost nema neograničen domet. U ustajalom rukavcu ili plitkom kanalu problem može postati manjak kiseonika, čak i kada vrsta inače dobro podnosi leto. Sama činjenica da riba uzima mamac ne govori dovoljno o tome kako će podneti zamaranje.
Zato je temperatura vode korisniji podatak od temperature vazduha. Hladovina na obali može da zavara. Posle više toplih noći reka se slabo rashlađuje, a u vodama sa mnogo bilja kiseonika može biti najmanje pred svitanje, posle noćnog disanja vodenih organizama.
Jutarnji izlazak ili potpuna pauza
Za kraći jutarnji ribolov postoje razumni razlozi. Na vodi koja se tokom noći dovoljno rashladi i ima dobar protok, nekoliko ranih sati može biti znatno povoljnije od popodneva. Takav pristup traži merenje i spremnost da se ode kući čim se uslovi pogoršaju. Sat na telefonu sam po sebi nije dovoljan pokazatelj.
Zagovornici potpune pauze polaze od drugačije slike: mali protok, danima visoka temperatura i riba koja nema gde da se skloni. Na takvoj reci i kratak izlazak dodaje pritisak. Posebno je nezgodno kada se više ribolovaca smenjuje na istom viru, pa svaki pojedinačno ulovi malo, a riba tokom dana prolazi kroz više zamaranja.
Većina bi se složila da ribu sabijenu uz hladniji izvor ili ušće potočića treba ostaviti na miru. Takva hladna skloništa omogućavaju joj da pregura nepovoljan deo dana. Gaženje kroz njih dodatno uznemirava ribu i podiže talog oko mesta na kojem se zadržava.
Temperaturu proveri pre zabacivanja
Mali termometar zauzima manje mesta od kutije varalica. Senzor treba uroniti u vodu u kojoj bi se pecalo, dalje od kamena zagrejanog suncem i sasvim plitke bare uz obalu. Sačekaj da se očitavanje ustali. Ako se prelazi na drugi deo reke, vredi izmeriti ponovo, naročito ispod pritoke ili na sporijem potezu.
Ako voda ima oko 20 stepeni Celzijusa, razumno je odustati od ciljanog ribolova potočne pastrmke i lipljena. To nije univerzalna granica bezbednosti: pauza može biti potrebna i pri nižoj temperaturi, uz slab protok i malo kiseonika. Pravila zavise od vode i regiona, pa proveri i aktuelna obaveštenja za vodu na koju ideš.
Izmeri vodu pre početka i ponovo tokom izlaska ako nastavlja da se zagreva.
Posmatraj protok i ponašanje ribe, uz broj koji pokazuje termometar.
Prekini pecanje ako riba gubi ravnotežu, neuobičajeno sporo se oporavlja ili se više riba okuplja pri površini i ubrzano diše.
Ne pokušavaj da produžiš izlazak premeštanjem na poslednje hladno sklonište u kojem se riba sabrala.
Unapred odredi drugu mogućnost za taj dan, uključujući povratak bez pecanja.
Puštena riba nije bez rizika
Ribolovci koji puštaju ulov često računaju da su time uklonili najveći deo štete. Pažljivo puštanje zaista pomaže, ali riba koja otpliva može kasnije uginuti od posledica iscrpljivanja i rukovanja. U toploj vodi taj rizik raste. Kratak snimak odlaska ribe iz ruke ne pokazuje šta se s njom dešava narednih sati.
Kada su uslovi pogodni za ribolov, koristi pribor primerene snage da se borba nepotrebno ne razvlači. Pripremi klješta pre prihvatanja ulova i skidaj udicu dok je riba u vodi, kad god je to moguće. Mokre ruke i podmetač sa mekom mrežom smanjuju oštećenja. Ribu ne spuštaj na vreo kamen niti na suv šljunak radi fotografisanja.
Ribu kojoj treba pridržavanje drži uspravno, okrenutu glavom prema blagoj struji, bez stiskanja tela i povlačenja napred-nazad. Pusti je kada sama održava ravnotežu i krene. Ako oporavak traje neuobičajeno dugo, prekini ribolov na tom mestu, čak i ako je prethodno merenje delovalo prihvatljivo.
Promena plana bez prepirke
Prelazak na drugu vodu nekad je dobar izbor, ali hladnije ne znači automatski i otpornije na ribolovni pritisak. Mali potoci u brdskim oblastima i planinska jezera mogu imati malo ribe i malo pogodnog prostora. Preseljenje svih izlazaka na njih brzo optereti nekoliko pristupačnih mesta. Dublja voda takođe ne garantuje dovoljno kiseonika.
Na obali više pomaže mirno podeljen podatak nego procena tuđeg karaktera. Reći koliko je voda topla i gde je merena ostavlja drugom ribolovcu nešto konkretno za odluku. Ponekad će društvo sklopiti štapove zajedno; ponekad će neko ostati. Nema potrebe ulaziti u prepirku preko celog vira, naročito dok drugi ljudi već stoje uz vodu.
Povratak posle zahlađenja takođe vredi proveriti, umesto vezati ga za prvu kišu. Kratak pljusak može rashladiti vazduh, a da reka ostane topla i niska. Izmeri vodu ponovo, na istom delu toka na kojem je prethodni put bila pretopla, pre nego što izvadiš pribor iz torbe.