U bistrom viru vidiš nekoliko pastrmki zbijenih uz isti kamen. Suva mušica prolazi iznad njih, nimfa nestaje nizvodno, a nijedna riba ne pomera se za hranom. Posle desetak zabačaja lako je pomisliti da još samo treba pogoditi pravi obrazac. Pre sledeće promene mušice pogledaj obalu: možda baš tu iz šljunka izbija hladna voda, a riba nema mnogo drugih mesta na koja može da ode.
Zašto se riba tu zadržava
Tokom letnjeg malovodnog perioda potočna pastrmka može da potraži hladnovodno utočište uz izvor, podzemni dotok ili hladniju pritoku. Sa zagrevanjem vode raste njena potreba za kiseonikom, dok ga toplija voda može zadržati manje. Zato mali hladan džep ponekad okupi više riba nego čitav okolni potez, čak i na otvorenom delu dna bez dobrog zaklona.
Samo okupljanje ipak ne otkriva uzrok. Pastrmke mogu da se zadržavaju tamo gde struja donosi hranu, a u hladnoj vodi često uzimaju sitne zalogaje pri dnu, uz malo pomeranja. Gledaj celinu: temperaturu, raspored ribe i njene pokrete. Sunčano jutro ili prijatan vazduh ne govore koliko je voda topla, a najdublji deo male reke ne mora biti najhladniji.
Proveri vodu pre zabačaja
Mali ribolovački termometar ovde vredi više od još jedne kutije mušica. Izmeri temperaturu vode u glavnom toku i, ako možeš bez uznemiravanja ribe, pri spoljašnjoj ivici hladnog dotoka. Merenje obavi sa obale.
Zastani dovoljno daleko da senka i pokreti ne pređu preko ribe. Posmatraj nekoliko minuta pre nego što priđeš vodi.
Spusti senzor u glavni tok, van hladnog dotoka, tako da bude potopljen i ne dodiruje kamen zagrejan suncem. Sačekaj da se očitavanje ustali.
Ponovi merenje uz dostupnu ivicu dotoka, približno na istoj dubini. Ne ulazi među ribe da bi pronašao najhladniju tačku.
Uporedi očitavanja sa ponašanjem ribe. Zbijen skup u osetno hladnijem džepu, bez jasnih pokreta hranjenja, dovoljan je razlog da preskočiš mesto.
Kao oprezan lični prag za potočnu pastrmku možeš uzeti približno 18 stepeni Celzijusa i pri toj temperaturi ili višoj odustati od ciljanog ribolova. To nije granica koja svakoj ribi garantuje bezbednost ispod nje. Ako nemaš termometar, a tokom vrućine zatekneš zbijenu ribu uz izvor, izaberi drugi potez ili završi izlazak.
Hladan džep ne čini zamaranje bezbednim: zakačena riba može izaći u topliji tok, a borba joj naglo povećava potrebu za kiseonikom.
Ako se hrani, priđi tiho
Kada je voda dovoljno hladna, traži jasne znake hranjenja: kratko pomeranje u stranu, otvaranje usta prema nanosima ili povratak na isto mesto posle uzimanja zalogaja. Nekoliko razmaknutih riba koje koriste različite putanje hrane daje bolju sliku od nepomičnog skupa u jednom džepu. Povremeni kolut na površini ne znači da sve ribe uzimaju odozgo.
Za početak ostani na obali, nizvodno od ribe i malo sa strane. Ako prostor dopušta, kreni sa udaljenosti od pet do osam metara. Spusti se u čučanj iza kamena ili rastinja i proveri kuda ti pada senka. Ne gazi kroz plićak koji tek nameravaš da pecaš; talas i pomeren šljunak stižu do vira pre mušice.
Spusti nimfu bez povlačenja
Počni jednom nimfom. Lakše ćeš pratiti njenu dubinu i izbeći petljanje nego sa dve mušice. Za manju reku i umeren tok poslužiće predvez dužine 2,7 do 3,6 metara, sa završnim delom prečnika 0,14 do 0,18 milimetara. Izaberi vitku smeđu ili maslinastu nimfu dugu oko osam milimetara, sa volframovom kuglicom prečnika oko 2,5 milimetara.
Dodaj mali pokazivač ugriza od pređe, tek dovoljan da nosi nimfu. U vodi dubokoj oko jednog metra postavi ga za početak približno 1,3 do 1,5 metara od mušice, pa prilagođavaj razmak. Predvez u struji stoji ukoso. Nimfa treba da prođe približno 10 do 20 centimetara iznad dna, bez stalnog zapinjanja između kamenova.
Izaberi jednu ribu koja se hrani i putanju kojom joj dolaze nanosi. Zabaci metar do dva uzvodno od nje, da nimfa stigne da potone.
Spusti što manje kanapa na vodu. Ako brža struja uhvati njegov trbuh, vrhom štapa prebaci mali luk kanapa uzvodno, bez trzanja pokazivača.
Prati pokazivač vrhom štapa i skupljaj višak kanapa. Ostavi dovoljno slobode da nimfa putuje sa strujom, bez zatezanja predveza.
Na zastoj, kratko potapanje ili pomeranje pokazivača u stranu podigni štap kratkim, mirnim pokretom. Nemoj snažno cimati kroz skup riba.
Posle nekoliko prolaza promeni samo jednu stvar: razmak pokazivača od nimfe, njenu težinu ili mesto pada. Tako ćeš znati šta je popravilo prolaz.
Pre promene boje proveri dubinu i slobodno zanošenje. Ako nimfa prolazi previsoko, pomeri pokazivač dalje od nje ili uzmi malo težu nimfu. Ako neprestano struže po dnu, skrati razmak ili smanji težinu. Povremeni dodir kamena može pomoći da proceniš dubinu; stalno podizanje zakačene mušice uznemiriće čitav mali vir.
Kada prestati i pomeriti se
Nekoliko detalja pokazuje da treba da promeniš pristup ili mesto:
Pokazivač seče vodu i ostavlja trag: kanap vuče sistem. Skrati zabačaj ili promeni položaj na obali.
Riba se naglo pomerila pod kamen posle tvog prilaska: ostavi taj vir i nastavi dalje, umesto da ga zasipaš mušicama.
Posle pet ili šest urednih prolaza nema reakcije: potraži drugu ribu koja se hrani, bez sve težih mušica pred istim ustima.
Planiraš povratak u sumrak: ponovo izmeri vodu. Vazduh se može rashladiti pre reke.
Ako preskočiš hladan izvor, nemoj sledećem ribolovcu mahati da priđe jer je tu mnogo ribe. Reci mu kratko šta si izmerio i gde si primetio dotok. Tako tvoje povlačenje neće izgledati kao poziv da on proba desetak zabačaja. Pravila ribolova proveri za konkretnu vodu i region.
Kada u pogodnim uslovima zakačiš ribu, prihvati je meredovom sa mekom mrežom i otkači dok je u vodi. Pokvasi ruke pre dodira. Ako planiraš puštanje, pripremi klešta pre prvog zabačaja i drži ih na dohvat ruke, da ih ne tražiš po torbi dok riba čeka u mreži.